Књига о судијама
Глава 1
А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
А Јуда рече Симеуну брату својему: хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим.
И изиде Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.
Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухвативши га отсјекоше му палце у руку и у ногу.
Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и ондје умрије.
Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.
Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.
И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље; па скочи с магарца. А Халев јој рече: што ти је?
А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
4 Мој.:10:29 4 Мој.:10:32 4 Мој.:21:1 5 Мој.:34:3 Суд.:4:11 1 Сам.:15:6 1 Дн.:2:55 2 Дн.:28:15 Јер.:35:2 Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.
Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.
Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.
И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.
И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.
А он им показа куда ће ући у град; и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.
И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.
А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његовијех, ни из Танаха и села његовијех, ни становника из Дора и села његовијех, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његовијех; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.
А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.
Ни Јефрем не изагна Хананеја који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.
Завулон не изагна становника из Китрона, ни становника из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
Асир не изагна становника из Акона, ни становника из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.
Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становника из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.
И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифова, плаћаше данак.
А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па на више.
