Књига о судијама
Судије, глава 15
А послије неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: идем к жени својој у ложницу. Али му отац њезин не даде да уђе.
Јер рече отац њезин: ја мишљах зацијело да ти није по вољи, па је дадох другу твојему; него млађа сестра њезина није ли љепша од ње? узми њу мјесто оне.
А Самсон им рече: ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.
И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по двије за репове, и метну по један луч међу два репа,
Па запали лучеве, и пусти у љетину Филистејску, и попали љетину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.
Тада Филистеји рекоше: ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његову. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њезина.
А Самсон им рече: ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.
И поломи их љуто ногама по бедрима: потом отиде и настани се у пећини од стијене Итама.
Тада изидоше Филистеји и стадоше у око према Јуди, и раширише се до Лехије.
А људи од Јуде рекоше: што сте изашли на нас? И одговорише: изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.
Тада изиде три тисуће људи из Јуде к пећини у стијени Итаму, и рекоше Самсону: не знаш ли да Филистеји владају над нама? зашто си нам дакле то учинио? А он им рече: како су они мени учинили тако ја учиних њима.
Они му рекоше: дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: закуните ми се да нећете ви уложити на ме.
Они му одговорише и рекоше: нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стијене.
И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовима посташе као конци изгорјели од ватре, и спадоше свезе с руку његовијех.
И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пружив руку своју узе је, и поби њом тисућу људи.
Потом рече Самсон: чељушћу магарећом једну гомилу, двије гомиле, чељушћу магарећом побих тисућу људи.
А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно мјесто Рамат-Лехија.
И бијаше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: ти си учинио руком слуге својега ово избављење велико; а сада хоћу ли умријети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?
Тада Бог расцијепи стијену у Лехији, и протече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживје. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњега дана.
И би судија Израиљу за времена Филистејскога двадесет година.
