Књига о судијама

Послушајте


Судије, глава 20


Тада изидоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.


И главари свега народа, свијех племена Израиљевијех, дођоше на збор народа Божијега, четири стотине тисућа људи пјешака који махаху мачем.


А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: кажите како се догодило то зло.

Tweet thisPost on Facebook

А Левит, муж убијене жене, одговори и рече: дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.


А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтјеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умрије.


Зато узев иночу своју исјекох је на комаде и разаслах је у све крајеве нашљедства Израиљева; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.


Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и вијећајте.


А сав народ уста једнодушно и рече: да не идемо ниједан к шатору својему, и ни један да се не враћа кући својој.

Tweet thisPost on Facebook

Него ово да учинимо Гаваји: да бацимо ждријеб за њу.

Tweet thisPost on Facebook

Да узмемо по десет људи од стотине по свијем племенима Израиљевијем, и по стотину од тисуће, и по тисућу од десет тисућа, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.

Tweet thisPost on Facebook

И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.

Tweet thisPost on Facebook

Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: какво се то зло учини међу вама?


Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтјеше синови Венијаминови послушати браће своје, синова Израиљевијех.


Него се скупише синови Венијаминови из својих мјеста у Гавају да изиду да се бију са синовима Израиљевијем.

Tweet thisPost on Facebook

И наброји се у то вријеме синова Венијаминовијех из њиховијех градова двадесет и шест тисућа људи који махаху мачем осим становника Гавајских, којих бјеше на број седам стотина људи одабранијех.

Tweet thisPost on Facebook

У свем том народу бјеше седам стотина људи одабранијех, који бјеху љеваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.


А људи Израиљаца наброји се осим синова Венијаминовијех четири стотине тисућа људи који махаху мачем, самијех војника.

Tweet thisPost on Facebook

И уставши отидоше к дому Бога силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.


Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у око према Гаваји.

Tweet thisPost on Facebook

И изидоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.

Tweet thisPost on Facebook

А синови Венијаминови изидоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и двије тисуће људи.


Али се народ синова Израиљевијех ослободи, те се опет уврсташе на истом мјесту гдје се бијаху уврстали првога дана.

Tweet thisPost on Facebook

Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата својега? А Господ им рече: изидите на њих.


И изидоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.

Tweet thisPost on Facebook

И синови Венијаминови изидоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевијех опет осамнаест тисућа људи, који сви махаху мачем.


Тада сви синови Израиљеви и сав народ изидоше и дођоше к дому Бога силнога, и плакаше и стајаше ондје пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.

Tweet thisPost on Facebook

Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер ондје бијаше ковчег завјета Божијега у оно вријеме;

Tweet this