Књига о Рути

Глава 1

А у оно вријеме кад суђаху судије би глад у земљи; и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја.

1 Мој:12:10 5 Мој.:28:38 Суд.:2:16 Суд.:17:8 1 Цар:18:2 Мих.:5:2

А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се ондје.

1 Мој:35:19 Суд.:3:30

Потом умрије Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

Они се оженише Моавкама: једној бјеше име Орфа а другој Рута; и ондје стајаху до десет година.

Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа својега.

Тада се она подиже са снахама својима да се врати из земље Моавске, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба.

1 Мој:28:20 1 Мој:48:15 2 Мој:4:31 2 Мој:16:4 2 Мој:16:6 Псал.:80:14 Псал.:4:14 Псал.:11:5 Псал.:32:15 Псал.:45:15 Приче:30:8 Иса.:55:10 Јер.:29:10 Соф.:2:7 Зах.:10:3 Мат.:6:11 Лука:1:68

И изиде из мјеста гдје бијаше, и обје снахе њезине с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

Тада рече Нојемина објема снахама својима: идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

Ис.Н.:24:15 2 Тим.:1:16

Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа својега. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

Рута:3:1

И рекоше јој: не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

А Нојемина им рече: идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

1 Мој:38:11 5 Мој.:25:5

Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

Зар ћете их ви чекати док одрасту? зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.

Суд.:2:15 Јов:19:21 Псал.:32:4 Псал.:38:2 Псал.:39:9 Рим.:7:3

Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

5 Мој.:4:4 5 Мој.:10:20 Приче:17:17 Јован:6:66 Јевр.:10:39

А она јој рече: ето, јетрва се твоја вратила народу својему и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

Ис.Н.:24:15 Ис.Н.:24:19 Ис.Н.:24:21 Суд.:11:24

Али Рута рече: немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

1 Сам.:3:17 1 Сам.:20:13 1 Цар:2:23 2 Цар:6:31

А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

Дела:21:14

Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: је ли то Нојемина?

Иса.:23:7 Плач:2:15 Мат.:21:10

А она им говораше: не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе свемогући.

Приче:14:10

Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и свемогући ме уцвијели.

1 Сам.:2:7 Јов:19:21

Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

2 Мој:9:31 Рута:2:6 2 Сам.:21:9