Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )
Глава 1
Бијаше један човјек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, којему име бјеше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфова, Ефраћанин.
И имаше двије жене, једној бјеше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше дјеце, а Ана немаше дјеце.
И иђаше тај човјек сваке године из својега града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а ондје бијаху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свијем синовима њезинијем и кћерима њезинијем по дио;
Ани пак даде два дијела, јер љубљаше Ану, а њој Господ бјеше затворио материцу.
И противница је њезина врло цвијељаше пркосећи јој што јој Господ бјеше затворио материцу.
Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвијељаше, те плакаше и не јеђаше.
А Елкана муж њезин рече јој једном: Ана, зашто плачеш? и зашто не једеш? и зашто је срце твоје невесело? Нијесам ли ти ја бољи него десет синова?
А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сјеђаше на столици на прагу дома Господњега.
И она тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
И завјетова се говорећи: Господе над војскама! ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће пријећи преко главе његове.
1 Мој:8:1 1 Мој:28:20 1 Мој:29:32 2 Мој:4:31 4 Мој.:6:5 4 Мој.:21:2 1 Сам.:1:22 1 Сам.:1:27 2 Сам.:16:12 Псал.:32:1 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њезина.
Али Ана говораше у срцу својем, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
Па јој рече Илије: докле ћеш бити пијана? отријезни се од вина својега.
Али Ана одговори и рече: нијесам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нијесам пила вина ни силовита пића; него излијевам душу своју пред Господом.
Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
Тада одговори Илије и рече: иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за што си га молила.
А она рече: нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не бјеше више као прије.
И сјутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
И кад би вријеме пошто Ана затрудње роди сина, и надје му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
Потом пође онај човјек Елкана са свијем домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завјет свој.
Али Ана не пође, јер рече мужу својему: докле одојим дијете, онда ћу га одвести да изиде пред Господа и остане ондје до вијека.
И рече јој Елкана муж њезин: чини како ти драго; остани докле га не одојиш; само да хоће Господ испунити ријеч своју. И тако жена оста; и дојаше сина својега докле га не одоји.
А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мијех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дијете бијаше још мало.
И заклаше теле и доведоше дијете к Илију.
И она рече: чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овдје код тебе молећи се Господу.
Молих се за ово дијете, и испуни ми Господ молбу моју, за што сам га молила.
Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се ондје Господу.
