Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом његовијем, над Израиљем; слушај дакле ријечи Господње.

Овако вели Господ над војскама: опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.

Зато иди, и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и дјецу и што је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.

Тада Саул сазва народ, и изброји их у Телаиму, и бјеше их двјеста тисућа пјешака и десет тисућа људи од Јуде.

И дође Саул до града Амаличкога, и намјести засједу у потоку.

И рече Саул Кенејима: идите, одвојте се, уклоните се од Амалика, да вас не бих потро с њима; јер сте ви учинили милост свијем синовима Израиљевијем кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.

И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.

И ухвати Агага цара Амаличкога жива, а сав народ његов поби оштријем мачем.

И Саул и народ његов поштедје Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што бијаше добро, и не хтјеше побити; него што бијаше зло и без цијене, оно само побише.

Зато дође ријеч Господња к Самуилу говорећи:

Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је отступио од мене, и није извршио мојих ријечи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.

И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.

Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: благословен да си Господу! извршио сам ријеч Господњу.

А Самуило рече: каква је то блека оваца у ушима мојим? и рика волова коју чујем?

А Саул рече: од Амалика догнаше их; јер народ поштедје најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твојему; остало пак побисмо као проклето.

А Самуило рече Саулу: стани да ти кажем што ми је рекао Господ ноћас. Рече му: говори.

Тада рече Самуило: нијеси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевијем, и Господ те помаза за цара над Израиљем?

И Господ те посла на овај пут и рече: иди, побиј грјешне Амалике, и војуј на њих докле их не истријебите.

Зашто дакле не послуша гласа Господњега, него се наклопи на плијен, и учини зло пред Господом?

А Саул одговори Самуилу: та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара Амаличкога, а Амалике сам истријебио.

Него народ узе од плијена овце и волове, најбоље између проклетијех ствари, да принесе на жртву Господу Богу твојему у Галгалу.

Али Самуило рече: зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас његов? гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.

Јер је непослушност као гријех од чарања, и непокорност као сујевјерство и идолопоклонство. Одбацио си ријеч Господњу, зато је и он тебе одбацио да не будеш више цар.

Тада рече Саул Самуилу: згријешио сам што сам преступио заповијест Господњу и твоје ријечи; јер побојах се народа и послушах глас његов.

Него сада опрости ми гријех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу.

А Самуило рече Саулу: нећу се вратити с тобом, јер си одбацио ријеч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем.

И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његова, те се одадрије.

Тада му рече Самуило: одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњему твојему, који је бољи од тебе.

А он рече: згријешио сам; али ми сад учини част пред старјешинама народа мојега и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твојему.

И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.

Потом рече Самуило: доведите ми Агага цара Амаличкога. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: заиста, прошла је горчина смртна.

Али Самуило рече: како је твој мач учинио те су жене остале без дјеце, тако ће остати без дјеце твоја мајка међу женама. И исијече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.

Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову.

И Самуило више не видје Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.