Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никога с тобом?

А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуге сам оправио у то и то мјесто.

Него шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.

А свештеник одговори Давиду и рече: немам при руци обичнога хљеба; него има светога хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?

А Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.

Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.

А ондје бијаше онај дан један од слуга Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.

И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својега ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.

А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којега си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећка; ако хоћеш, узми га, јер другога осим њега нема овдје. А Давид рече: такога више нема, дај ми га.

Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.

А Ахису рекоше слуге његове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали играјући и говорећи: Саул згуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?

И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскога.

И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.

И Ахис рече слугама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми га довели?

Зар немам доста лудијех, него ми доведосте тога да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?