Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

И бијаше ковчег Господњи у земљи Филистејској седам мјесеца.

Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? научите нас како ћемо га послати натраг на његово мјесто.

А они рекоше: какав ћемо му дати принос за гријех? А они рекоше: према броју кнежевина Филистејских пет златнијех шуљева и пет златнијех мишева; јер је зло једнако на свјема вама и на кнезовима вашим.

Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљеву. Може бити да ће улакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.

И зашто бисте били упорна срца као што бијаху упорна срца Мисирци и Фараон? и пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?

Зато начините једна кола нова, и узмите двије краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући.

Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за гријех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде.

И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука његова, него нам се догодило случајно.

И учинише тако они људи; и узевши двије краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће.

И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златнијем и са сликама својих шуљева.

И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истијем путем мучући и не сврћући ни надесно ни налијево; а кнезови Филистејски иђаху за њима до међе Вет-Семеске.

А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видјеше ковчег, и обрадоваше се видјевши га.

И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше ондје. А бијаше ондје велик камен; и исцјепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу.

А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што бјеше покрај њега, у којем бијаху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и приносише жртве Господу онај дан.

А то видјевши пет кнезова Филистејских вратише се у Акарон исти дан.

А ово бјеху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за гријех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један.

И миши златни бјеху према броју свијех градова Филистејских, у пет кнежевина, свијех зиданијех градова и села неограђенијех до великога камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина.

Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет тисућа и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу.

И људи из Вет-Семеса рекоше: ко може остати пред тијем Господом Богом светијем? и ка коме ће отићи од нас?

И послаше посланике к становницима Киријат-Јаримским говорећи: донесоше натраг Филистеји ковчег Господњи, ходите, однесите га к себи.