Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;

And Abraham was old, [and] well stricken in age: and the LORD had blessed Abraham in all things.

И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје,

And Abraham said unto his eldest servant of his house, that ruled over all that he had, Put, I pray thee, thy hand under my thigh:

Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

And I will make thee swear by the LORD, the God of heaven, and the God of the earth, that thou shalt not take a wife unto my son of the daughters of the Canaanites, among whom I dwell:

Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.

But thou shalt go unto my country, and to my kindred, and take a wife unto my son Isaac.

А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?

And the servant said unto him, Peradventure the woman will not be willing to follow me unto this land: must I needs bring thy son again unto the land from whence thou camest?

А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо.

And Abraham said unto him, Beware thou that thou bring not my son thither again.

Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.

The LORD God of heaven, which took me from my father's house, and from the land of my kindred, and which spake unto me, and that sware unto me, saying, Unto thy seed will I give this land; he shall send his angel before thee, and thou shalt take a wife unto my son from thence.

Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.

And if the woman will not be willing to follow thee, then thou shalt be clear from this my oath: only bring not my son thither again.

И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.

And the servant put his hand under the thigh of Abraham his master, and sware to him concerning that matter.

Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.

And the servant took ten camels of the camels of his master, and departed; for all the goods of his master [were] in his hand: and he arose, and went to Mesopotamia, unto the city of Nahor.

И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече када излазе грађанке да захватају воде;

And he made his camels to kneel down without the city by a well of water at the time of the evening, [even] the time that women go out to draw [water].

И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.

And he said, O LORD God of my master Abraham, I pray thee, send me good speed this day, and shew kindness unto my master Abraham.

Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

Behold, I stand [here] by the well of water; and the daughters of the men of the city come out to draw water:

Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.

And let it come to pass, that the damsel to whom I shall say, Let down thy pitcher, I pray thee, that I may drink; and she shall say, Drink, and I will give thy camels drink also: [let the same be] she [that] thou hast appointed for thy servant Isaac; and thereby shall I know that thou hast shewed kindness unto my master.

И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.

And it came to pass, before he had done speaking, that, behold, Rebekah came out, who was born to Bethuel, son of Milcah, the wife of Nahor, Abraham's brother, with her pitcher upon her shoulder.

И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

And the damsel [was] very fair to look upon, a virgin, neither had any man known her: and she went down to the well, and filled her pitcher, and came up.

А слуга искочи пред њу и рече: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.

And the servant ran to meet her, and said, Let me, I pray thee, drink a little water of thy pitcher.

А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

And she said, Drink, my lord: and she hasted, and let down her pitcher upon her hand, and gave him drink.

И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

And when she had done giving him drink, she said, I will draw [water] for thy camels also, until they have done drinking.

И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем.

And she hasted, and emptied her pitcher into the trough, and ran again unto the well to draw [water], and drew for all his camels.

А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није.

And the man wondering at her held his peace, to wit whether the LORD had made his journey prosperous or not.

А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

And it came to pass, as the camels had done drinking, that the man took a golden earring of half a shekel weight, and two bracelets for her hands of ten [shekels] weight of gold;

И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?

And said, Whose daughter [art] thou? tell me, I pray thee: is there room [in] thy father's house for us to lodge in?

А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору.

And she said unto him, I [am] the daughter of Bethuel the son of Milcah, which she bare unto Nahor.

Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште.

She said moreover unto him, We have both straw and provender enough, and room to lodge in.

Тада човјек савивши се поклони се Господу,

And the man bowed down his head, and worshipped the LORD.

И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега.

And he said, Blessed [be] the LORD God of my master Abraham, who hath not left destitute my master of his mercy and his truth: I [being] in the way, the LORD led me to the house of my master's brethren.

А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

And the damsel ran, and told [them of] her mother's house these things.

А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,

And Rebekah had a brother, and his name [was] Laban: and Laban ran out unto the man, unto the well.

Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.

And it came to pass, when he saw the earring and bracelets upon his sister's hands, and when he heard the words of Rebekah his sister, saying, Thus spake the man unto me; that he came unto the man; and, behold, he stood by the camels at the well.

И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле.

And he said, Come in, thou blessed of the LORD; wherefore standest thou without? for I have prepared the house, and room for the camels.

И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и дадоше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим;

And the man came into the house: and he ungirded his camels, and gave straw and provender for the camels, and water to wash his feet, and the men's feet that [were] with him.

И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори.

And there was set [meat] before him to eat: but he said, I will not eat, until I have told mine errand. And he said, Speak on.

Тада рече: ја сам слуга Аврамов.

And he said, I [am] Abraham's servant.

And the LORD hath blessed my master greatly; and he is become great: and he hath given him flocks, and herds, and silver, and gold, and menservants, and maidservants, and camels, and asses.

И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има.

And Sarah my master's wife bare a son to my master when she was old: and unto him hath he given all that he hath.

А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

And my master made me swear, saying, Thou shalt not take a wife to my son of the daughters of the Canaanites, in whose land I dwell:

Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.

But thou shalt go unto my father's house, and to my kindred, and take a wife unto my son.

А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.

And I said unto my master, Peradventure the woman will not follow me.

А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега.

And he said unto me, The LORD, before whom I walk, will send his angel with thee, and prosper thy way; and thou shalt take a wife for my son of my kindred, and of my father's house:

Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

Then shalt thou be clear from [this] my oath, when thou comest to my kindred; and if they give not thee [one], thou shalt be clear from my oath.

И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем,

And I came this day unto the well, and said, O LORD God of my master Abraham, if now thou do prosper my way which I go:

Ево, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега,

Behold, I stand by the well of water; and it shall come to pass, that when the virgin cometh forth to draw [water], and I say to her, Give me, I pray thee, a little water of thy pitcher to drink;

А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега.

And she say to me, Both drink thou, and I will also draw for thy camels: [let] the same [be] the woman whom the LORD hath appointed out for my master's son.

Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем.

And before I had done speaking in mine heart, behold, Rebekah came forth with her pitcher on her shoulder; and she went down unto the well, and drew [water]: and I said unto her, Let me drink, I pray thee.

А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

And she made haste, and let down her pitcher from her [shoulder], and said, Drink, and I will give thy camels drink also: so I drank, and she made the camels drink also.

И запитах је говорећи: чија си кћи? А она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

And I asked her, and said, Whose daughter [art] thou? And she said, The daughter of Bethuel, Nahor's son, whom Milcah bare unto him: and I put the earring upon her face, and the bracelets upon her hands.

И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова.

And I bowed down my head, and worshipped the LORD, and blessed the LORD God of my master Abraham, which had led me in the right way to take my master's brother's daughter unto his son.

Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лијево.

And now if ye will deal kindly and truly with my master, tell me: and if not, tell me; that I may turn to the right hand, or to the left.

А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.

Then Laban and Bethuel answered and said, The thing proceedeth from the LORD: we cannot speak unto thee bad or good.

Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ.

Behold, Rebekah [is] before thee, take [her], and go, and let her be thy master's son's wife, as the LORD hath spoken.

А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље;

And it came to pass, that, when Abraham's servant heard their words, he worshipped the LORD, [bowing himself] to the earth.

И извади слуга закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове.

And the servant brought forth jewels of silver, and jewels of gold, and raiment, and gave [them] to Rebekah: he gave also to her brother and to her mother precious things.

Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему.

And they did eat and drink, he and the men that [were] with him, and tarried all night; and they rose up in the morning, and he said, Send me away unto my master.

А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

And her brother and her mother said, Let the damsel abide with us [a few] days, at the least ten; after that she shall go.

А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему.

And he said unto them, Hinder me not, seeing the LORD hath prospered my way; send me away that I may go to my master.

Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели.

And they said, We will call the damsel, and enquire at her mouth.

И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу.

And they called Rebekah, and said unto her, Wilt thou go with this man? And she said, I will go.

И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем.

And they sent away Rebekah their sister, and her nurse, and Abraham's servant, and his men.

И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља!

And they blessed Rebekah, and said unto her, Thou [art] our sister, be thou [the mother] of thousands of millions, and let thy seed possess the gate of those which hate them.

И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде.

And Rebekah arose, and her damsels, and they rode upon the camels, and followed the man: and the servant took Rebekah, and went his way.

А Исак иђаше враћајући се од студенца живога који ме види (јер живљаше у јужном крају);

And Isaac came from the way of the well Lahairoi; for he dwelt in the south country.

А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду.

And Isaac went out to meditate in the field at the eventide: and he lifted up his eyes, and saw, and, behold, the camels [were] coming.

И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

And Rebekah lifted up her eyes, and when she saw Isaac, she lighted off the camel.

И рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

For she [had] said unto the servant, What man [is] this that walketh in the field to meet us? And the servant [had] said, It [is] my master: therefore she took a vail, and covered herself.

И приповједи слуга Исаку све што је свршио.

And the servant told Isaac all things that he had done.

И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.

And Isaac brought her into his mother Sarah's tent, and took Rebekah, and she became his wife; and he loved her: and Isaac was comforted after his mother's [death].