Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду.

And God remembered Noah, and every living thing, and all the cattle that [was] with him in the ark: and God made a wind to pass over the earth, and the waters asswaged;

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

The fountains also of the deep and the windows of heaven were stopped, and the rain from heaven was restrained;

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;

And the waters returned from off the earth continually: and after the end of the hundred and fifty days the waters were abated.

Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату.

And the ark rested in the seventh month, on the seventeenth day of the month, upon the mountains of Ararat.

И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.

And the waters decreased continually until the tenth month: in the tenth [month], on the first [day] of the month, were the tops of the mountains seen.

А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио;

And it came to pass at the end of forty days, that Noah opened the window of the ark which he had made:

И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.

And he sent forth a raven, which went forth to and fro, until the waters were dried up from off the earth.

Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.

Also he sent forth a dove from him, to see if the waters were abated from off the face of the ground;

А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

But the dove found no rest for the sole of her foot, and she returned unto him into the ark, for the waters [were] on the face of the whole earth: then he put forth his hand, and took her, and pulled her in unto him into the ark.

И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

And he stayed yet other seven days; and again he sent forth the dove out of the ark;

И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

And the dove came in to him in the evening; and, lo, in her mouth [was] an olive leaf pluckt off: so Noah knew that the waters were abated from off the earth.

Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

And he stayed yet other seven days; and sent forth the dove; which returned not again unto him any more.

Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.

And it came to pass in the six hundredth and first year, in the first [month], the first [day] of the month, the waters were dried up from off the earth: and Noah removed the covering of the ark, and looked, and, behold, the face of the ground was dry.

А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.

And in the second month, on the seven and twentieth day of the month, was the earth dried.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

And God spake unto Noah, saying,

Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

Go forth of the ark, thou, and thy wife, and thy sons, and thy sons' wives with thee.

Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

Bring forth with thee every living thing that [is] with thee, of all flesh, [both] of fowl, and of cattle, and of every creeping thing that creepeth upon the earth; that they may breed abundantly in the earth, and be fruitful, and multiply upon the earth.

И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.

And Noah went forth, and his sons, and his wife, and his sons' wives with him:

Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.

Every beast, every creeping thing, and every fowl, [and] whatsoever creepeth upon the earth, after their kinds, went forth out of the ark.

И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

And Noah builded an altar unto the LORD; and took of every clean beast, and of every clean fowl, and offered burnt offerings on the altar.

И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.

And the LORD smelled a sweet savour; and the LORD said in his heart, I will not again curse the ground any more for man's sake; for the imagination of man's heart [is] evil from his youth; neither will I again smite any more every thing living, as I have done.

Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.

While the earth remaineth, seedtime and harvest, and cold and heat, and summer and winter, and day and night shall not cease.