Свето Јеванђеље по Марку

И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

And when they came nigh to Jerusalem, unto Bethphage and Bethany, at the mount of Olives, he sendeth forth two of his disciples,

И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

And saith unto them, Go your way into the village over against you: and as soon as ye be entered into it, ye shall find a colt tied, whereon never man sat; loose him, and bring [him].

И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

And if any man say unto you, Why do ye this? say ye that the Lord hath need of him; and straightway he will send him hither.

А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

And they went their way, and found the colt tied by the door without in a place where two ways met; and they loose him.

И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

And certain of them that stood there said unto them, What do ye, loosing the colt?

А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

And they said unto them even as Jesus had commanded: and they let them go.

И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

And they brought the colt to Jesus, and cast their garments on him; and he sat upon him.

А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

And many spread their garments in the way: and others cut down branches off the trees, and strawed [them] in the way.

А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

And they that went before, and they that followed, cried, saying, Hosanna; Blessed [is] he that cometh in the name of the Lord:

Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

Blessed [be] the kingdom of our father David, that cometh in the name of the Lord: Hosanna in the highest.

И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

And Jesus entered into Jerusalem, and into the temple: and when he had looked round about upon all things, and now the eventide was come, he went out unto Bethany with the twelve.

И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

And on the morrow, when they were come from Bethany, he was hungry:

И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

And seeing a fig tree afar off having leaves, he came, if haply he might find any thing thereon: and when he came to it, he found nothing but leaves; for the time of figs was not [yet].

И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

And Jesus answered and said unto it, No man eat fruit of thee hereafter for ever. And his disciples heard [it].

И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

And they come to Jerusalem: and Jesus went into the temple, and began to cast out them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves;

И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

And would not suffer that any man should carry [any] vessel through the temple.

И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

And he taught, saying unto them, Is it not written, My house shall be called of all nations the house of prayer? but ye have made it a den of thieves.

И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

And the scribes and chief priests heard [it], and sought how they might destroy him: for they feared him, because all the people was astonished at his doctrine.

И кад би увече изиђе на поље из града.

And when even was come, he went out of the city.

И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

And in the morning, as they passed by, they saw the fig tree dried up from the roots.

И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

And Peter calling to remembrance saith unto him, Master, behold, the fig tree which thou cursedst is withered away.

И одговарајући Исус рече им:

And Jesus answering saith unto them, Have faith in God.

Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

For verily I say unto you, That whosoever shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; and shall not doubt in his heart, but shall believe that those things which he saith shall come to pass; he shall have whatsoever he saith.

Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

Therefore I say unto you, What things soever ye desire, when ye pray, believe that ye receive [them], and ye shall have [them].

И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

And when ye stand praying, forgive, if ye have ought against any: that your Father also which is in heaven may forgive you your trespasses.

Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

But if ye do not forgive, neither will your Father which is in heaven forgive your trespasses.

И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

And they come again to Jerusalem: and as he was walking in the temple, there come to him the chief priests, and the scribes, and the elders,

И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

And say unto him, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority to do these things?

А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

And Jesus answered and said unto them, I will also ask of you one question, and answer me, and I will tell you by what authority I do these things.

Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

The baptism of John, was [it] from heaven, or of men? answer me.

И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then did ye not believe him?

Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

But if we shall say, Of men; they feared the people: for all [men] counted John, that he was a prophet indeed.

И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

And they answered and said unto Jesus, We cannot tell. And Jesus answering saith unto them, Neither do I tell you by what authority I do these things.