Свето Јеванђеље по Луки

И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

And [Jesus] entered and passed through Jericho.

И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

And, behold, [there was] a man named Zacchaeus, which was the chief among the publicans, and he was rich.

И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

And he sought to see Jesus who he was; and could not for the press, because he was little of stature.

И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

And he ran before, and climbed up into a sycomore tree to see him: for he was to pass that [way].

И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

And when Jesus came to the place, he looked up, and saw him, and said unto him, Zacchaeus, make haste, and come down; for to day I must abide at thy house.

И сиђе брзо; и прими га радујући се.

And he made haste, and came down, and received him joyfully.

И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

And when they saw [it], they all murmured, saying, That he was gone to be guest with a man that is a sinner.

А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

And Zacchaeus stood, and said unto the Lord; Behold, Lord, the half of my goods I give to the poor; and if I have taken any thing from any man by false accusation, I restore [him] fourfold.

А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

And Jesus said unto him, This day is salvation come to this house, forsomuch as he also is a son of Abraham.

Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

For the Son of man is come to seek and to save that which was lost.

А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

And as they heard these things, he added and spake a parable, because he was nigh to Jerusalem, and because they thought that the kingdom of God should immediately appear.

Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

He said therefore, A certain nobleman went into a far country to receive for himself a kingdom, and to return.

Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

And he called his ten servants, and delivered them ten pounds, and said unto them, Occupy till I come.

И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

But his citizens hated him, and sent a message after him, saying, We will not have this [man] to reign over us.

И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

And it came to pass, that when he was returned, having received the kingdom, then he commanded these servants to be called unto him, to whom he had given the money, that he might know how much every man had gained by trading.

Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

Then came the first, saying, Lord, thy pound hath gained ten pounds.

И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

And he said unto him, Well, thou good servant: because thou hast been faithful in a very little, have thou authority over ten cities.

И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

And the second came, saying, Lord, thy pound hath gained five pounds.

А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

And he said likewise to him, Be thou also over five cities.

И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

And another came, saying, Lord, behold, [here is] thy pound, which I have kept laid up in a napkin:

Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

For I feared thee, because thou art an austere man: thou takest up that thou layedst not down, and reapest that thou didst not sow.

А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

And he saith unto him, Out of thine own mouth will I judge thee, [thou] wicked servant. Thou knewest that I was an austere man, taking up that I laid not down, and reaping that I did not sow:

Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

Wherefore then gavest not thou my money into the bank, that at my coming I might have required mine own with usury?

И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

And he said unto them that stood by, Take from him the pound, and give [it] to him that hath ten pounds.

И рекоше му: господару! он има десет кеса.

(And they said unto him, Lord, he hath ten pounds.)

А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

For I say unto you, That unto every one which hath shall be given; and from him that hath not, even that he hath shall be taken away from him.

А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

But those mine enemies, which would not that I should reign over them, bring hither, and slay [them] before me.

И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

And when he had thus spoken, he went before, ascending up to Jerusalem.

И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

And it came to pass, when he was come nigh to Bethphage and Bethany, at the mount called [the mount] of Olives, he sent two of his disciples,

Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

Saying, Go ye into the village over against [you]; in the which at your entering ye shall find a colt tied, whereon yet never man sat: loose him, and bring [him hither].

И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

And if any man ask you, Why do ye loose [him]? thus shall ye say unto him, Because the Lord hath need of him.

А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

And they that were sent went their way, and found even as he had said unto them.

А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

And as they were loosing the colt, the owners thereof said unto them, Why loose ye the colt?

А они рекоше: оно Господу треба.

And they said, The Lord hath need of him.

И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

And they brought him to Jesus: and they cast their garments upon the colt, and they set Jesus thereon.

А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

And as he went, they spread their clothes in the way.

А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

And when he was come nigh, even now at the descent of the mount of Olives, the whole multitude of the disciples began to rejoice and praise God with a loud voice for all the mighty works that they had seen;

Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

Saying, Blessed [be] the King that cometh in the name of the Lord: peace in heaven, and glory in the highest.

И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

And some of the Pharisees from among the multitude said unto him, Master, rebuke thy disciples.

И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

And he answered and said unto them, I tell you that, if these should hold their peace, the stones would immediately cry out.

И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

And when he was come near, he beheld the city, and wept over it,

Saying, If thou hadst known, even thou, at least in this thy day, the things [which belong] unto thy peace! but now they are hid from thine eyes.

Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

For the days shall come upon thee, that thine enemies shall cast a trench about thee, and compass thee round, and keep thee in on every side,

И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

And shall lay thee even with the ground, and thy children within thee; and they shall not leave in thee one stone upon another; because thou knewest not the time of thy visitation.

И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

And he went into the temple, and began to cast out them that sold therein, and them that bought;

Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

Saying unto them, It is written, My house is the house of prayer: but ye have made it a den of thieves.

И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

And he taught daily in the temple. But the chief priests and the scribes and the chief of the people sought to destroy him,

И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.

And could not find what they might do: for all the people were very attentive to hear him.