Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.

Now when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where was a synagogue of the Jews:

И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

And Paul, as his manner was, went in unto them, and three sabbath days reasoned with them out of the scriptures,

Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.

Opening and alleging, that Christ must needs have suffered, and risen again from the dead; and that this Jesus, whom I preach unto you, is Christ.

И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.

And some of them believed, and consorted with Paul and Silas; and of the devout Greeks a great multitude, and of the chief women not a few.

Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

But the Jews which believed not, moved with envy, took unto them certain lewd fellows of the baser sort, and gathered a company, and set all the city on an uproar, and assaulted the house of Jason, and sought to bring them out to the people.

А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,

And when they found them not, they drew Jason and certain brethren unto the rulers of the city, crying, These that have turned the world upside down are come hither also;

Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

Whom Jason hath received: and these all do contrary to the decrees of Caesar, saying that there is another king, [one] Jesus.

И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

And they troubled the people and the rulers of the city, when they heard these things.

Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

And when they had taken security of Jason, and of the other, they let them go.

А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.

And the brethren immediately sent away Paul and Silas by night unto Berea: who coming [thither] went into the synagogue of the Jews.

Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

These were more noble than those in Thessalonica, in that they received the word with all readiness of mind, and searched the scriptures daily, whether those things were so.

Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.

Therefore many of them believed; also of honourable women which were Greeks, and of men, not a few.

А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

But when the Jews of Thessalonica had knowledge that the word of God was preached of Paul at Berea, they came thither also, and stirred up the people.

А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.

And then immediately the brethren sent away Paul to go as it were to the sea: but Silas and Timotheus abode there still.

А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

And they that conducted Paul brought him unto Athens: and receiving a commandment unto Silas and Timotheus for to come to him with all speed, they departed.

А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

Now while Paul waited for them at Athens, his spirit was stirred in him, when he saw the city wholly given to idolatry.

И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

Therefore disputed he in the synagogue with the Jews, and with the devout persons, and in the market daily with them that met with him.

А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.

Then certain philosophers of the Epicureans, and of the Stoicks, encountered him. And some said, What will this babbler say? other some, He seemeth to be a setter forth of strange gods: because he preached unto them Jesus, and the resurrection.

Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?

And they took him, and brought him unto Areopagus, saying, May we know what this new doctrine, whereof thou speakest, [is]?

Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

For thou bringest certain strange things to our ears: we would know therefore what these things mean.

А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.

(For all the Athenians and strangers which were there spent their time in nothing else, but either to tell, or to hear some new thing.)

А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;

Then Paul stood in the midst of Mars' hill, and said, [Ye] men of Athens, I perceive that in all things ye are too superstitious.

Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.

For as I passed by, and beheld your devotions, I found an altar with this inscription, TO THE UNKNOWN GOD. Whom therefore ye ignorantly worship, him declare I unto you.

Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,

God that made the world and all things therein, seeing that he is Lord of heaven and earth, dwelleth not in temples made with hands;

Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.

Neither is worshipped with men's hands, as though he needed any thing, seeing he giveth to all life, and breath, and all things;

And hath made of one blood all nations of men for to dwell on all the face of the earth, and hath determined the times before appointed, and the bounds of their habitation;

Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;

That they should seek the Lord, if haply they might feel after him, and find him, though he be not far from every one of us:

Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.

For in him we live, and move, and have our being; as certain also of your own poets have said, For we are also his offspring.

Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.

Forasmuch then as we are the offspring of God, we ought not to think that the Godhead is like unto gold, or silver, or stone, graven by art and man's device.

Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

And the times of this ignorance God winked at; but now commandeth all men every where to repent:

Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.

Because he hath appointed a day, in the which he will judge the world in righteousness by [that] man whom he hath ordained; [whereof] he hath given assurance unto all [men], in that he hath raised him from the dead.

А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.

And when they heard of the resurrection of the dead, some mocked: and others said, We will hear thee again of this [matter].

Тако Павле отиде између њих.

So Paul departed from among them.

А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

Howbeit certain men clave unto him, and believed: among the which [was] Dionysius the Areopagite, and a woman named Damaris, and others with them.