Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

Be ye followers of me, even as I also [am] of Christ.

Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.

Now I praise you, brethren, that ye remember me in all things, and keep the ordinances, as I delivered [them] to you.

Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

But I would have you know, that the head of every man is Christ; and the head of the woman [is] the man; and the head of Christ [is] God.

Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

Every man praying or prophesying, having [his] head covered, dishonoureth his head.

И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.

But every woman that prayeth or prophesieth with [her] head uncovered dishonoureth her head: for that is even all one as if she were shaven.

Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

For if the woman be not covered, let her also be shorn: but if it be a shame for a woman to be shorn or shaven, let her be covered.

Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

For a man indeed ought not to cover [his] head, forasmuch as he is the image and glory of God: but the woman is the glory of the man.

For the man is not of the woman; but the woman of the man.

Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

Neither was the man created for the woman; but the woman for the man.

Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

For this cause ought the woman to have power on [her] head because of the angels.

Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

Nevertheless neither is the man without the woman, neither the woman without the man, in the Lord.

Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.

For as the woman [is] of the man, even so [is] the man also by the woman; but all things of God.

Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?

Judge in yourselves: is it comely that a woman pray unto God uncovered?

Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

Doth not even nature itself teach you, that, if a man have long hair, it is a shame unto him?

А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.

But if a woman have long hair, it is a glory to her: for [her] hair is given her for a covering.

Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.

But if any man seem to be contentious, we have no such custom, neither the churches of God.

Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

Now in this that I declare [unto you] I praise [you] not, that ye come together not for the better, but for the worse.

Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.

For first of all, when ye come together in the church, I hear that there be divisions among you; and I partly believe it.

Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

For there must be also heresies among you, that they which are approved may be made manifest among you.

А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.

When ye come together therefore into one place, [this] is not to eat the Lord's supper.

Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.

For in eating every one taketh before [other] his own supper: and one is hungry, and another is drunken.

Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

What? have ye not houses to eat and to drink in? or despise ye the church of God, and shame them that have not? What shall I say to you? shall I praise you in this? I praise [you] not.

Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.

For I have received of the Lord that which also I delivered unto you, That the Lord Jesus the [same] night in which he was betrayed took bread:

И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

And when he had given thanks, he brake [it], and said, Take, eat: this is my body, which is broken for you: this do in remembrance of me.

Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

After the same manner also [he took] the cup, when he had supped, saying, This cup is the new testament in my blood: this do ye, as oft as ye drink [it], in remembrance of me.

Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

For as often as ye eat this bread, and drink this cup, ye do shew the Lord's death till he come.

Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.

Wherefore whosoever shall eat this bread, and drink [this] cup of the Lord, unworthily, shall be guilty of the body and blood of the Lord.

Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;

But let a man examine himself, and so let him eat of [that] bread, and drink of [that] cup.

Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

For he that eateth and drinketh unworthily, eateth and drinketh damnation to himself, not discerning the Lord's body.

Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

For this cause many [are] weak and sickly among you, and many sleep.

Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

For if we would judge ourselves, we should not be judged.

Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.

But when we are judged, we are chastened of the Lord, that we should not be condemned with the world.

Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

Wherefore, my brethren, when ye come together to eat, tarry one for another.

Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.

And if any man hunger, let him eat at home; that ye come not together unto condemnation. And the rest will I set in order when I come.