Прва саборна посланица (светог апостола Петра )

Одбаците дакле сваку пакост и сваку пријевару и лицемјерје и завист и сва опадања,

Wherefore laying aside all malice, and all guile, and hypocrisies, and envies, and all evil speakings,

И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;

As newborn babes, desire the sincere milk of the word, that ye may grow thereby:

Јер окусисте да је благ Господ.

If so be ye have tasted that the Lord [is] gracious.

А кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

To whom coming, [as unto] a living stone, disallowed indeed of men, but chosen of God, [and] precious,

И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

Ye also, as lively stones, are built up a spiritual house, an holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God by Jesus Christ.

Јер у писму стоји написано: ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцјени; и ко њега вјерује неће се постидјети.

Wherefore also it is contained in the scripture, Behold, I lay in Sion a chief corner stone, elect, precious: and he that believeth on him shall not be confounded.

Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стијена саблазни:

Unto you therefore which believe [he is] precious: but unto them which be disobedient, the stone which the builders disallowed, the same is made the head of the corner,

На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени.

And a stone of stumbling, and a rock of offence, [even to them] which stumble at the word, being disobedient: whereunto also they were appointed.

But ye [are] a chosen generation, a royal priesthood, an holy nation, a peculiar people; that ye should shew forth the praises of him who hath called you out of darkness into his marvellous light:

Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани.

Which in time past [were] not a people, but [are] now the people of God: which had not obtained mercy, but now have obtained mercy.

Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.

Dearly beloved, I beseech [you] as strangers and pilgrims, abstain from fleshly lusts, which war against the soul;

А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења.

Having your conversation honest among the Gentiles: that, whereas they speak against you as evildoers, they may by [your] good works, which they shall behold, glorify God in the day of visitation.

Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

Submit yourselves to every ordinance of man for the Lord's sake: whether it be to the king, as supreme;

Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

Or unto governors, as unto them that are sent by him for the punishment of evildoers, and for the praise of them that do well.

Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи.

For so is the will of God, that with well doing ye may put to silence the ignorance of foolish men:

Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

As free, and not using [your] liberty for a cloke of maliciousness, but as the servants of God.

Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

Honour all [men]. Love the brotherhood. Fear God. Honour the king.

Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

Servants, [be] subject to [your] masters with all fear; not only to the good and gentle, but also to the froward.

Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

For this [is] thankworthy, if a man for conscience toward God endure grief, suffering wrongfully.

Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

For what glory [is it], if, when ye be buffeted for your faults, ye shall take it patiently? but if, when ye do well, and suffer [for it], ye take it patiently, this [is] acceptable with God.

Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом:

For even hereunto were ye called: because Christ also suffered for us, leaving us an example, that ye should follow his steps:

Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем;

Who did no sin, neither was guile found in his mouth:

Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди;

Who, when he was reviled, reviled not again; when he suffered, he threatened not; but committed [himself] to him that judgeth righteously:

Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте.

Who his own self bare our sins in his own body on the tree, that we, being dead to sins, should live unto righteousness: by whose stripes ye were healed.

Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех.

For ye were as sheep going astray; but are now returned unto the Shepherd and Bishop of your souls.