Књига о судијама

И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:

And Abimelech the son of Jerubbaal went to Shechem unto his mother's brethren, and communed with them, and with all the family of the house of his mother's father, saying,

Speak, I pray you, in the ears of all the men of Shechem, Whether [is] better for you, either that all the sons of Jerubbaal, [which are] threescore and ten persons, reign over you, or that one reign over you? remember also that I [am] your bone and your flesh.

Тада рекоше браћа матере његове за њ свијем Сихемљанима све те ријечи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: наш је брат.

And his mother's brethren spake of him in the ears of all the men of Shechem all these words: and their hearts inclined to follow Abimelech; for they said, He [is] our brother.

И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритова, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.

And they gave him threescore and ten [pieces] of silver out of the house of Baalberith, wherewith Abimelech hired vain and light persons, which followed him.

И дође у кућу оца својега у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.

And he went unto his father's house at Ophrah, and slew his brethren the sons of Jerubbaal, [being] threescore and ten persons, upon one stone: notwithstanding yet Jotham the youngest son of Jerubbaal was left; for he hid himself.

Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.

And all the men of Shechem gathered together, and all the house of Millo, and went, and made Abimelech king, by the plain of the pillar that [was] in Shechem.

А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!

And when they told [it] to Jotham, he went and stood in the top of mount Gerizim, and lifted up his voice, and cried, and said unto them, Hearken unto me, ye men of Shechem, that God may hearken unto you.

Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: буди нам цар.

The trees went forth [on a time] to anoint a king over them; and they said unto the olive tree, Reign thou over us.

А маслина им рече: зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

But the olive tree said unto them, Should I leave my fatness, wherewith by me they honour God and man, and go to be promoted over the trees?

Потом рекоше дрвета смокви: ходи ти, буди нам цар.

And the trees said to the fig tree, Come thou, [and] reign over us.

А смоква им рече: зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

But the fig tree said unto them, Should I forsake my sweetness, and my good fruit, and go to be promoted over the trees?

Тада рекоше дрвета виновој лози: ходи ти, буди нам цар.

Then said the trees unto the vine, Come thou, [and] reign over us.

А лоза им рече: зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

And the vine said unto them, Should I leave my wine, which cheereth God and man, and go to be promoted over the trees?

Тада сва дрвета рекоше трну: ходи ти, буди нам цар.

Then said all the trees unto the bramble, Come thou, [and] reign over us.

А трн одговори дрветима: ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиде огањ из трна и спали кедре Ливанске.

And the bramble said unto the trees, If in truth ye anoint me king over you, [then] come [and] put your trust in my shadow: and if not, let fire come out of the bramble, and devour the cedars of Lebanon.

Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? и јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његову? и јесте ли му учинили како вас је задужио?

Now therefore, if ye have done truly and sincerely, in that ye have made Abimelech king, and if ye have dealt well with Jerubbaal and his house, and have done unto him according to the deserving of his hands;

Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку Мадијанских.

(For my father fought for you, and adventured his life far, and delivered you out of the hand of Midian:

А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.

And ye are risen up against my father's house this day, and have slain his sons, threescore and ten persons, upon one stone, and have made Abimelech, the son of his maidservant, king over the men of Shechem, because he [is] your brother;)

Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његову дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.

If ye then have dealt truly and sincerely with Jerubbaal and with his house this day, [then] rejoice ye in Abimelech, and let him also rejoice in you:

Ако ли нијесте, нека изиде огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиде огањ од Сихемљана и од дома Милова и спали Авимелеха.

But if not, let fire come out from Abimelech, and devour the men of Shechem, and the house of Millo; and let fire come out from the men of Shechem, and from the house of Millo, and devour Abimelech.

Тада побјеже Јотам, и побјегав дође у Вир, и ондје оста бојећи се Авимелеха брата својега.

And Jotham ran away, and fled, and went to Beer, and dwelt there, for fear of Abimelech his brother.

И влада Авимелех Израиљем три године.

When Abimelech had reigned three years over Israel,

Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневјерише Авимелеха,

Then God sent an evil spirit between Abimelech and the men of Shechem; and the men of Shechem dealt treacherously with Abimelech:

Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јероваловијех, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њихова, који их уби, и на Сихемљане, који укријепише руку његову да убије браћу своју.

That the cruelty [done] to the threescore and ten sons of Jerubbaal might come, and their blood be laid upon Abimelech their brother, which slew them; and upon the men of Shechem, which aided him in the killing of his brethren.

И Сихемљани пометаше му засједе по врховима горским, па плијењаху све који пролажаху мимо њих онијем путем. И би јављено Авимелеху.

And the men of Shechem set liers in wait for him in the top of the mountains, and they robbed all that came along that way by them: and it was told Abimelech.

Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уљезоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.

And Gaal the son of Ebed came with his brethren, and went over to Shechem: and the men of Shechem put their confidence in him.

И изашавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога својега, и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.

And they went out into the fields, and gathered their vineyards, and trode [the grapes], and made merry, and went into the house of their god, and did eat and drink, and cursed Abimelech.

И Гал син Еведов рече: ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? а Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемова. А што бисмо служили тому?

And Gaal the son of Ebed said, Who [is] Abimelech, and who [is] Shechem, that we should serve him? [is] not [he] the son of Jerubbaal? and Zebul his officer? serve the men of Hamor the father of Shechem: for why should we serve him?

О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: прикупи војску своју, и изиди.

And would to God this people were under my hand! then would I remove Abimelech. And he said to Abimelech, Increase thine army, and come out.

А кад чу Зевул, управитељ градски, ријечи Гала сина Еведова, разгњеви се врло.

And when Zebul the ruler of the city heard the words of Gaal the son of Ebed, his anger was kindled.

И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.

And he sent messengers unto Abimelech privily, saying, Behold, Gaal the son of Ebed and his brethren be come to Shechem; and, behold, they fortify the city against thee.

Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и засједи у пољу.

Now therefore up by night, thou and the people that [is] with thee, and lie in wait in the field:

А ујутру кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изаћи ће преда те, па учини с њим што ти може рука.

And it shall be, [that] in the morning, as soon as the sun is up, thou shalt rise early, and set upon the city: and, behold, [when] he and the people that [is] with him come out against thee, then mayest thou do to them as thou shalt find occasion.

И Авимелех уста ноћу и сав народ што бјеше с њим; и засједоше Сихему у четири чете.

And Abimelech rose up, and all the people that [were] with him, by night, and they laid wait against Shechem in four companies.

А Гал син Еведов изиде и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што бјеше с њим изиде из засједе.

And Gaal the son of Ebed went out, and stood in the entering of the gate of the city: and Abimelech rose up, and the people that [were] with him, from lying in wait.

А Гал видјев народ рече Зевулу: ено народ слази сврх горе. А Зевул му одговори: од сјена горскога чине ти се људи.

And when Gaal saw the people, he said to Zebul, Behold, there come people down from the top of the mountains. And Zebul said unto him, Thou seest the shadow of the mountains as [if they were] men.

Опет проговори Гал и рече: ено народ слази с виса, и чета једна иде путем к шуми Меоненимској.

And Gaal spake again and said, See there come people down by the middle of the land, and another company come along by the plain of Meonenim.

А Зевул му рече: гдје су ти сада уста, којима си говорио: ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиди сада, и биј се с њим.

Then said Zebul unto him, Where [is] now thy mouth, wherewith thou saidst, Who [is] Abimelech, that we should serve him? [is] not this the people that thou hast despised? go out, I pray now, and fight with them.

И изиде Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.

And Gaal went out before the men of Shechem, and fought with Abimelech.

Али Авимелех га потјера, и он побјеже од њега; и падоше многи побијени до самијех врата градских.

And Abimelech chased him, and he fled before him, and many were overthrown [and] wounded, [even] unto the entering of the gate.

И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истјера Гала и браћу његову, те не могаху сједети у Сихему.

And Abimelech dwelt at Arumah: and Zebul thrust out Gaal and his brethren, that they should not dwell in Shechem.

А сјутрадан изиде народ у поље, и би јављено Авимелеху.

And it came to pass on the morrow, that the people went out into the field; and they told Abimelech.

А он узе народ свој и раздијели га у три чете, и намјести их у засједу у пољу; и кад видје гдје народ излази из града, скочи на њих и поби их.

And he took the people, and divided them into three companies, and laid wait in the field, and looked, and, behold, the people [were] come forth out of the city; and he rose up against them, and smote them.

Јер Авимелех и чета која бијаше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге двије чете ударише на све оне који бијаху у пољу, и побише их.

And Abimelech, and the company that [was] with him, rushed forward, and stood in the entering of the gate of the city: and the two [other] companies ran upon all [the people] that [were] in the fields, and slew them.

И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који бјеше у њему, и раскопа град, и посија со по њему.

And Abimelech fought against the city all that day; and he took the city, and slew the people that [was] therein, and beat down the city, and sowed it with salt.

А кад то чуше који бијаху у кули Сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.

And when all the men of the tower of Shechem heard [that], they entered into an hold of the house of the god Berith.

И би јављено Авимелеху да су се ондје скупили сви који бијаху у кули Сихемској.

And it was told Abimelech, that all the men of the tower of Shechem were gathered together.

Тада Авимелех изиде на гору Салмон, он и сав народ што бјеше с њим; и узев Авимелех сјекиру у руку отсијече грану од дрвета и подиже је и метну је на раме, и рече народу који бијаше с њим: што видјесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.

And Abimelech gat him up to mount Zalmon, he and all the people that [were] with him; and Abimelech took an axe in his hand, and cut down a bough from the trees, and took it, and laid [it] on his shoulder, and said unto the people that [were] with him, What ye have seen me do, make haste, [and] do as I [have done].

И сваки из народа отсијече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који бијаху у кули Сихемској, око тисућу људи и жена.

And all the people likewise cut down every man his bough, and followed Abimelech, and put [them] to the hold, and set the hold on fire upon them; so that all the men of the tower of Shechem died also, about a thousand men and women.

Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у око код Тевеса, и узе га.

Then went Abimelech to Thebez, and encamped against Thebez, and took it.

А бијаше тврда кула усред града, и у њу побјегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле.

But there was a strong tower within the city, and thither fled all the men and women, and all they of the city, and shut [it] to them, and gat them up to the top of the tower.

А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.

And Abimelech came unto the tower, and fought against it, and went hard unto the door of the tower to burn it with fire.

Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.

And a certain woman cast a piece of a millstone upon Abimelech's head, and all to brake his skull.

А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: извади мач свој и убиј ме, да не реку за ме: жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умрије.

Then he called hastily unto the young man his armourbearer, and said unto him, Draw thy sword, and slay me, that men say not of me, A woman slew him. And his young man thrust him through, and he died.

А кад видјеше Израиљци гдје погибе Авимелех, отидоше сваки у своје мјесто.

And when the men of Israel saw that Abimelech was dead, they departed every man unto his place.

Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу својему убивши седамдесет браће своје.

Thus God rendered the wickedness of Abimelech, which he did unto his father, in slaying his seventy brethren:

И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јеровалова.

And all the evil of the men of Shechem did God render upon their heads: and upon them came the curse of Jotham the son of Jerubbaal.