Јеванђеље по Матеју

Тада дођоше к Исусу неки књижевници и фарисеји из Јерусалима и рекоше:

Зашто ученици твоји преступају предања старих? Јер не умивају руку својих кад једу.

Он им одговори: Зашто и ви преступате заповест Божју за предања своја?

Јер је Бог рекао: Поштуј оца свога и матер своју, и који опсује оца свога или матер своју смрћу да се казни.

Али ви кажете: Који рече оцу своме или матери својој: "Прилог је Богу оно чим бих ти ја могао помоћи, он испуњује своју дужност",

тако да више није дужан да поштује оца свога или матер своју. И ви тако укидате реч Божју за предања своја.

Лицемери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

Народ овај устима својим ме поштује, али срце његово далеко је од мене.

Узалуд ме они поштују учећи прописе људских заповести".

Дозвавши тад народ, рече: Слушајте и разумите!

Не погани човека оно што улази у уста, него што излази из уста оно погани човека.

Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да се фарисеји саблазнише од речи коју чуше?

А он одговори: Сваки сад који није усадио Отац мој небески, искорениће се.

Оставите их: они су слепци који слепце воде, а кад слепац слепца води, оба ће у јаму пасти.

Проговори Петар и рече му: Тумачи нам то поређење.

А Исус рече: Зар сте и ви још без разума?

Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?

Али што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.

Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, клевете.

То је оно што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

Отишавши оданде, пође Исус у крајеве Тирске и Сидонске.

Он јој не одговори ни речи, а ученици његови, приближивши му се, рекоше му живо: Одбиј је, јер виче за нама!

А он одговори: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљева.

Али се она поклони пред њим говорећи: Господе, помози ми!

Исус одговори: Није добро узети хлеб од деце и бацити га псима.

Да, Господе, - рече она -, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

Тада јој Исус рече: Жено, велика је вера твоја; нек ти буде како ти хоћеш. И оздрави кћи њезина у тај исти час.

Отишавши оданде дође Исус к мору Галилејскоме, и попевши се на гору, седе онде.

Приступи тад к њему велико мноштво народа које имаше са собом хромих, слепих, немих, богаља и многих других болесника. Положише их к ногама његовим, и он их исцели;

тако да се народ дивљаше видећи да неми говоре, да су богаљи оздравили, да хроми иду и да слепи гледају, и хвалише Бога Израиљева.

Дозвавши ученике своје, рече им Исус: Жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести, а нисам их рад отпустити гладне, да не смалакшу на путу.

Рекоше му ученици његови: Откуд нам у пустињи толико хлеба да се насити толики народ?

Исус их тад упита: Колико хлебова имате? Седам, - одговорише, - и мало ситне рибе.

Тад он нареди народу да седне на земљу,

узе оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи их и даде ученицима својим, а ученици разделише народу.

И једоше сви и наситише се, и накупише од онога што је претечр седам пуних котарица.

А оних што су јели било је четири хиљаде људи, осим жена и деце.

Затим отпусти народ, уђе у лађу и дође у околину Магаданску.