Јеванђеље по Матеју

Тада Исус, говорећи народу и ученицима својим,

рече: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

Све дакле што вам рекну, чувајте и чините; али не радите по делима њиховим. Јер они говоре, али не раде.

Бремена тешка они вежу и прте људима на плећа, али ни једним прстом неће да их помакну.

И сва дела своја чине да их гледају људи. Носе широке филактере, и имају велике ките на хаљинама својим;

воле да имају прва места на гозбама и прва места у синагогама,

и воле да им се клања свет по улицама и да их људи зову: Рави!

Али ви немојте чинити да вас зову Рави, јер је вама само један учитељ, а ви сте сви браћа.

И оцем не зовите никога на земљи, јер је само један Отац ваш, онај који је на небесима.

Нити се зовите вођама, јер је једини вођа ваш Христос.

А највећи између вас да вам буде слуга.

Који год себе узвисује биће понижен, а који се понизује биће узвишен.

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате краљевство небеско од људи, јер ви не улазите, а не дате да улазе онима који би хтели да уђу.

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, а претварате се дугим молитвама. Зато ћете бити још теже суђени!

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што преходите море и земљу да бисте придобили једног присташу, и кад га придобијете, чините га сином гејенским двапут већим од себе.

Тешко вама, вођи слепи, који говорите: Ако се ко куне храмом ништа је, а ко се куне златом храмским обавезан је.

Будале и слепци! Шта је веће, злато или храм који злато освети?

И ако се ко куне олтаром, кажете још, ништа је, а који се куне приносом који је на њему, обавезан је.

Слепци! Шта је веће, принос или олтар који принос освети?

Ко се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему,

и ко се куне храмом, куне се њим и оним што живи у њему,

и ко се куне небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који дајете десетак од метвице, од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду, милосрђе и верност. А то је требало учинити и оно не остављати.

Вођи слепи! који процеђујете комарца, а камилу прогутате.

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, који чистите споља чашу и тањир, а изнутра сте пуни грабежа и ненасићености.

Фарисеју слепи! Очисти најпре унутрашњост чаше и тањира, да и спољашност буде чиста.

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

Тако и ви поља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и злоће.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,

и говорите: Да смо ми били у време отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

Тиме сами сведочите да сте синови оних који су побили пророке.

Допунавајте дакле меру отаца својих!

Змије, породи гујини! Како ћете избећи осуду гехене?

Зато ево ја шаљем вама пророке, мудраце и књижевнике, и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по синагогама својим и гонити од града до града,

да дође на вас сва крв праведна проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, кога убисте између храма и олтара.

Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су послани к теби, колико пута хтедох да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, а ви не хтесте!

Ето вам се пуста оставља кућа ваша!

Јер вам ја кажем: Нећете мене видети док не речете: Благословен који долази у име Господње!