Јеванђеље по Матеју

Кад сврши све ове речи, рече Исус ученицима својим:

Знате да ће до два дана бити Пасха, и да ће се Син човечји предати да се разапне.

Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника по имену Кајафе;

и световаше се како да се Исус из преваре ухвати и учини да буде погубљен.

Али, - говораху, - да не буде то о празнику, да се не би народ побунио.

Кад Исус беђе у Витанији у кући Симуна Губавога,

приступи к њему једна жена са скленицом од алабастера, пуном скупоцене мира, и док он сешађе за трпезом изли миро на главу његову.

Видећи то ученици његови, би им криво, и рекоше: Зашто се учини таква штета?

Ово се миро могло скупо продати и новац дати сиромасима.

Исус примети то и рече: Што цвелите ову жену? Она учини добро дело за мене.

Јер сиромаха имате свагда са собом, а мене немате свагда.

А она, изливши ово миро на тело моје, за укоп мој то учини.

У истину вам кажем: Где се год проповеда ово Јеванђеље по свету, казаће се у спомен ове жене и ово што она учини.

Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,

и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? Они му исплатише тридесет сребрника.

Од тада он тражаше згоду да изда Исуса.

У први дан Бесквасних хлебова приступише ученици к Исусу, говорећи: Где ћеш да ти зготовимо Пасху да једеш?

А он рече; Идите томе и томе у град и кажите му: Учитељ вели: "Време је моје близу, код тебе ћу приредити Пасху с ученицима својим."

Ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху.

Кад дође вече он седе за трпезу с дванаесторицом.

Док јеђаху рече им Исус: У истину вам кажем, један између вас издаће ме.

Они постадоше врло жалосни и почеше сваки говорти му: "Да нисам ја, Господе?"

А он одговори: Који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати.

Син човечји дакле иде као што је писано за њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјега! Боље би том човеку било да се није родио.

А Јуда, издајник његов, проговори и рече: Да нисам ја, Рави? - Исус му одговори: Ти каза.

Док јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, преломи и даде ученицима, говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје.

Узе затим чашу и давши хвалу, даде је њима, говорећи: Пијте из ње сви,

јер је ово крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе, ради отпуштања греха.

Кажем вам пак да нећу одсад пити од овога рода виноградскога до оног дана кад ћу пити с вама новога у краљевству Оца свога.

Отпојавши хвалу изиђоше сви на гору Маслинску.

Тада им рече Исус: Свима ћу ја вама бити ноћас повод спотицања, јер у Писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбећи ће се.

Али по ускрсењу своме претећи ћу ја вас у Галилеји.

Петар проговори, и рече му: Ако ћеш и свима бити повод спотицања, нећеш то никад мени бити.

Рече му Исус: У истину ти кажем: ноћас, пре но што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.

Рече њему Петар: Да бих знао и умрети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

Тада Исус пође с њима у место звано Гетсеманија, и рече ученицима: Седите ту док се ја удаљим да се помолим.

Узе са собом Петра и два сина Зеведејева, и поче осећати тугу и муку.

И отишавши мало даље, паде на лице своје, молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе ова чаша! Али опет не како ја хоћу, него како ти хоћеш.

И дође к ученицима, које нађе да спавају, и рече Петру: Дакле ни један сат не могосте пробдити са мном!

Бдијте и молите се да не паднете у искушење, јер је дух спреман, али је пут слаба.

Опет, по други пут, отиде и моли се говорећи: Оче мој, ако ме не може ова чаша мимоићи, да је не пијем, нека буде воља твоја!

И дошавши нађе их опет у спавању, јер им беху очи отежале.

Оставивши их отиде опет, по трећи пут, те се помоли говорећи оне исте речи.

Тада пође к ученицима својим и рече им: И ви сад спавате и почивате! Ево је близу час, и Син човечји предаје се у руке грешника.

Устаните, идимо; ево се приближује издајник мој.

Док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим беху многи људи с мачевима и штаповима, послати од првосвештеника и од старешина народних.

Издајник његов беше им дао овај знак: Кога ја пољубим, он је, држите га.

И одмах приступивши к Исусу, рече: Здраво Рави, и пољуби га.

Исус му рече: Пријатељу, шта си ти дошао? Тада се они људи приближише, метнуше руке на Исуса, и ухватише га.

И гле, један од оних који бејаху са Исусом, машивши се руком, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова, и одсече му ухо.

Тада му Исус рече: Врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути.

Или мислиш да ја не могу зазвати Оца свога, који би ми за час дао преко дванаест легиона анђела?

Али како би се испунило оно што стоји у Писму, по коме ово треба овако да буде?

У тај час рече Исус народу: Као на разбојника изишли сте с мачевима и са штаповима да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме.

Али ово све бива да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици напустише и побегоше.

Они што беху ухватили Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине.

Петар пође за њима издалека до двора првосвештеникова, и ушавши унутра седе са слугама да види како ће се то свршити.

Првосвештеници и цео синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса да би га предали смрти.

Али не нађоше, ма да се многи лажни сведоци прикажаше. Најпосле дођоше два

који рекоше: Он је казао: "Ја могу развалити храм Божји, и за три дана опет саградити га".

Уста тад првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш? Шта је то што ови на тебе сведоче? Исус ћуташе.

Првосвештеник му рече: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, син Божји.

Исус му одговори: Ти каза. Ја вам пак још кажем: Видећете ви Сина човечјега да долази на облацима небеским, седећи с десне стране силе Божје.

Првосвештеник раздре тад хаљине своје, говорећи: Хулио је! Шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

Шта мислите? - Одговорише: Заслужио је смрт.

Тада му пљунуше у лице и ударише га песницама, и једни га руком по лицу пљеснуше,

говорећи: Пореци Христе -, реци нам ко те удари.

Петар међутим сеђаше напољу у дворишту. К њему приђе једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем.

Али се он одрече пред свима, говорећи: Не знам шта хоћеш да кажеш.

А како се он упути к вратима, угледа га друга слушкиња и рече онима што бејаху онде: И овај је био с Исусом Назарећанином.

Он се опет одрече с клетвом: Не знам ја тог човека.

Мало затим приближише се они који се ту нађоше и рекоше Петру: заиста си и ти од њихових, јер те и говор твој издаје.

Тада се он поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

И Петар се опомену речи које му Исус рече: "Пре но што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи" -, и изишавши напоље плака горко.