Јеванђеље по Марку

Отишавши оданде, дође Исус у околину јудејску, преко Јордана, и стече се опет народ к њему, и, као што имаше обичај, опет га стаде учити.

Дођоше фарисеји и упиташе га, искушавајући га: Може ли човек жену своју отпустити?

Он им одговори: Шта вам заповеди Мојсије?

Мојсије -, рекоше они -, допусти да јој се да распусна књига и да се отпусти.

Рече им Исус: Због вашег тврдог срца даде вам Мојсије ту одредбу;

али у почетку створења учини их Бог као мужа и жену,

"и зато ће оставити човек оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју,

и постаће њих двоје једна пут." Тако нису више двоје, него су једна пут.

А шта је Бог саставио, човек да не раставља.

Кад беху у кући, запиташе га опет за то ученици његови.

И он им рече: Ко отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој;

и ако жена остави мужа свога и пође за другога, чини она прељубу.

Приведоше к њему децу, да их се дотакне, а ученици укораваху оне који их довођаху.

Видевши то Исус, би му криво и рече им: Пустите децу нека долазе к мени и не браните им, јер је такоивх краљевство Божје.

У истину вам кажем: Ко не прими краљевства Божјега, као мало дете, неће ући у њега.

И узе их на крило, и благослови их, полажући руке своје на њих.

Кад се Исус крену на пут, притрча неко, и клекнувши пред њим пита га: Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

Рече њему Исус: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.

Заповести знаш; "Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, не чини никоме неправде, поштуј оца свога и матер своју."

А он му одговори: Учитељу, све сам ово држао од младости своје.

А Исус, погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: Иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу. Дођи онда и хајде за мном!

Али се он растужи на ове речи, и отиде жалостан, јер је имао врло велика добра.

Погледавши Исус около себе, рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у краљевство Божје!

Ученици се зачудише тим речима његовим. А Исус, настављајући, рече им: Децо, тешко ли је онима који се уздају у своје богатство ући у краљевство Божје!

Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у краљевство Божје!

Ученици се још више чуђаху, говорећи у себи: Ко се дакле може спасити?

Исус их погледа и рече: Код људи је немогуће, али није код Бога, јер је код Бога све могуће.

Исус одговори: У истину вам кажем: нема никога који је ради мене и ради јеванеља оставио кућу своју, или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или децу своју, или њиве своје,

који неће примити сад, у ово време, сто пута онолико кућа и браће и сестара и отаца и матера и деце и земље, у прогоњењу, а на ономе свету живот вечни.

Али ће многи први бити последњи и последњи први.

На путу у Јерусалим иђаше Исус пред њима. Ученици беху збуњени и у страху ходаху за њим. Исус узе опет дванаесторицу поред себе, и поче им казивати што ће бити од њега.

Ево се пењемо у Јерусалим, и Син човечји, предаће се првосвештеницима и књижевницима, и они ће га осудити на смрт, и предаће га паганцима,

који ће му се наругати, попљуваће га, биће га бичевима и убиће га, и после три дана ће он ускрснути.

Јаков и Јован, синови Зеведејеви, приближише се Исусу и рекоше: Учитељу, хтели бисмо да нам учиниш што ћемо те молити.

Он им рече: Што хоћете да вам учиним?

Дај нам,- рекоше му они, - да седнемо један с десне стране теби а други с леве, у слави твојој.

Исус им одговори: Не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ја морам да пијем, и крстити се крштењем којим ја морам да се крстим?

Можемо -, рекоше му они -. А Исус им рече: Истина је, чашу коју морам ја да пијем испићете, и крштењем којим се ја морам крстити крстићете се;

али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него ћа се дати онима којима је спремљено.

Чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.

Исус их дозва, и рече им: Ви знате да поглавари народни господаре над народима и да великаши њихови владају њима.

Међу вама неће бити тако, него ко хоће да буде велик међу вама, тај да вам служи,

и ко хоће да буде први међу вама, да буде свима слуга.

Јер Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свој у откуп за многе.

Дођоше у Јерихон, и кад Исус излажаше из Јерихона с ученицима својим и са великим мноштвом народа, син Тимејев, Вартимеј, слепи просјак, који сеђаше крај пута,

чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на ме!

Многи га укораваху, да ућути, али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на ме!

Исус застаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца, говорећи му: Разабери се, устани, зове те.

Слепац збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу.

Исус проговори и рече му: Шта хоћеш да ти учиним? Равуни, - рече му слепи, - да прогледам!

А Исус му рече: Иди, вера те твоја спасла! И одман он прогледа и пође за Исусом.