Јеванђеље по Марку

Затим им Исус поче говорити у поређењима: Један човек посади виноград, огради га плотом, ископа муљаоницу и сазида кулу, па га предаде виноградарима и отпутова.

Кад дође време бербе посла к виноградарима свог слугу да прими од виноградара део од плода виноградскога.

А они, ухвативши слугу, избише га и послаше празна.

Опет посла к њима другог слугу, и они и ономе разбише главу и изгрдише га.

Посла опет другога, и они га убише -, и многе друге, једне избише а друге побише.

Он имаше још једног свог милог сина, па посла најпосле њега к њима, говорећи: Поштоваће сина мога.

Али виноградари рекоше: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати баштина.

И ухватише га, убише га, и избацише га из винограда.

Шта ће сад учинити господар винограда? Доћи ће, погубиће виноградаре и даће виноград другима.

Зар нисте читали у Писму ове ријечи: "Камен који зидари одбацише постаде глава од угла;

то би од Господа и чудо је у очима нашим."?

Они гледаху да га ухвате, али се бојаху народа. Разумеше да је за њих казао то поређење. Оставише га, и отидоше.

Они послаше к Исусу неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у речи.

И они, дошавши, рекоше му: Учитељу! знамо да си ти истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш шта је ко, него заиста путу Божјему учиш: Треба ли Цару давати порезу или не? Имамо ли да платимо, или да не платимо?

И они донесоше. И он им рече: Чији су овај лик и овај натпис? Одговорише му: Цареви.

Тада им он рече: Подајте дакле Цару царево, и Божје Богу. И они осташе изненађени.

Садукеји, који кажу да нема ускрсења, дођоше к Исусу и ставише му ово питање:

Учитељу, ево што нам је Мојсије прописао: ако некоме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне потомство брату своме.

Било је седам браће: први узе жену и умре без порода.

И други узе је и умре, и ни он не остави порода; тако исто и трећи, и свих седам,

и нико од њих не остави порода; а послије свију умре и жена.

О ускрсењу, дакле, кад ускрсну, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је за седморицом била.

Исус им одговори: Нисте ли ви у заблуди, зато што не разумете Писма ни силе Божје?

Јер о ускрсењу мртвих нити ће се људи женити, ни жене удавати, него ће бити као анђели на небесима.

А да мртви ускрсавају, нисте ли читали у Мојсијевим књигама што му рече Бог код купине: "Ја сам Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев?

Није Бог, Бог мртвих, него живих". Ви сте, дакле, у великој заблуди.

Један књижевник, који их беше чуо кад разговараху, видећи да је Исус добро одговорио садукејима, приближи му се, и запита га: Која је прва од свих заповести?

Исус му одговори: Прва је од свију заповести: "Чуј Израиљу, Господ је, Бог наш, Господ једини",

и "љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом". Ово је прва заповест.

А ево друге: "Љуби ближњега свога као самога себе." Друге заповести веће од ових нема.

Рече му књижевник: Добро, Учитељу!, Истину си казао да је Бог један, и да нема другога, осим њега,

и љубити га свим срцем и свим разумом, и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, више је од свију жртава и приноса.

Видећи како паметно говори, рече му Исус: Ниси далеко од краљевства Божјега. И нитко више не смеде да га запита.

Настављајући Исус да учи у храму, рече: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

Јер сам Давид, Духом Светим надахнут, каза: Рече Господ Господу моме: "Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим!".

Сам Давид назва га Господом; - како дакле да му је син? И много народа га радо слушаше.

Он им говораше у науци својој: Чувајте се књижевника, који воле да иду у дугачким хаљинама, да им се клањају људи по улицама,

и траже прва мјеста по синагогама и прва мјеста по гозбама;

који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће бити још теже осуђени.

Сједећи према касици за прилоге, гледаше Исус како народ меће новац у касицу храмску. Многи богати метаху много.

Ту дође и једна сиромашна удовица, и она метну две лепте, што чини један квадрант.

Дозвавши тад ученике своје, рече њима Исус: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију који метнуше у касицу;

јер они метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сву храну своју.