Јеванђеље по Марку

Недостајало је још два дана до празника Пасхе и до дана Бесквасних хлебова. Првосвештеници и књижевници тражаху начин како и би из преваре ухватили Исуса и учинили да буде убијен.

Али говораху: Да не буде то о празнику, да се не би народ побунио.

Кад је Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и сеђаше за трпезом, дође једна жена са скленицом од алабастера пуном скупоценога чистога нардова мира, и, разбивши скленицу, изли му миро на главу.

Некима би то криво, и они говораху: Зашто да се то миро просипа тако,

јер се могаше за њ узети више од триста динара и дати сиромасима. И они беху љути на њу.

Али Исус рече: Оставите је, што је цвелите? Она учини добро дело на мени.

Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити, али мене немате свагда.

Она што може учини; она помаза унапред тело моје за укоп.

У истину вам кажем: где се год проповеда ово јеванђеље по свету, казат ће се, за спомен њезин, и ово што она учини.

Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде првосвештеницима да им изда Исуса.

А они, чувши га, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И Јуда тражаше згоду да га изда.

У први дан Бесквасних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Исусу ученици његови: Где хоћеш да идемо да ти зготовимо Пасху?

Он посла двојицу од ученика својих, и рече им: Идите у град; - срешћете човека који носи воду у крчагу. Идите за њим,

и где он уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је место где ћу јести Пасху с ученицима својим?

Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде нам зготовите.

Ученици његови пођоше и дођоше у град, нађоше као што им он каза, и уготовише Пасху.

Кад би вече, дође он с дванаесторицом.

Док су сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: У истину вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

Они се растужише, и стадоше говорити један за другим: "Зар ја?"

Он им одговори: Један од дванаесторице, који умочи са мном у тањир.

Син човечји дакле иде као што је писано за њега, али тешко оном човеку који изда Сина човечјега; - боље би том човеку било да се није ни родио.

Кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, преломи га и даде им, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје.

И узе чашу, и пошто даде хвалу, предаде је њима, и сви пише из ње.

И рече им: Ово је крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе.

У истину вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу пити новога у краљевству Божјему.

Отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

Исус им рече: Сви ћете се ви саблазнити, јер је писано: Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.

Али по ускрсењу своме претећи ћу ја вас у Галилеји.

Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја се нећу саблазнити.

Рече му Исус: У истину ти кажем, ноћас пре но што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.

А Петар још јаче рече: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи. И сви тако рекоше.

Узе са собом Петра, Јакова и Јована, и поче осетити страх и муку,

и рече њима: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде и бдите!

И отишавши мало даље, паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао тај час, ако би било могуће.

И говораше: Ава, Оче! Све је могуће теби: уклони ову чашу од мене! Али опет не како ја хоћу, него како ти хоћеш.

И приђе ученицима, и нађе их да спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Не може један сат побдити?

Бдите и молите се да не паднете у искушење, јер је дух срчан, али је пут слаба.

Опет отишавши, помоли се, говорећи оне исте ријечи.

И вративши се, нађе их опет да спавају, јер им бејаху очи отежале, и не знадјаху шта би му одговорили.

И дође и трећи пут, и рече им: Спавате сад и почивате! Доста је! Дође час! Ево се предаје Син човечји у руке грешника.

Устаните, идемо! Ево издајник се мој приближује.

И тада, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и са штаповима, послани од првосвештеника и од књижевника и од старешина.

Издајник његов беше им дао знак: "Кога ја пољубим, он је", држите га и водите опрезно.

И чим дође, одмах приђе Исусу и рече: Рави! и пољуби га.

И они метнуше руке на њ и ухватише га.

Један од оних што стајаху онде извади мач, и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.

Проговарајући, рече им тада Исус: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и са штаповима, да ме ухватите,

а сваки дан био сам код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али нека се испуни Писмо.

Тад га сви напустише и побегоше.

За њим је иђаше неки младић огрнут платном по голом телу. Ухватише оног младића,

али он пусти платно, и го побеже од њих.

Они изведоше Исуса к првосвештенику, куд се стекоше сви првосвештеници, старешине и књижевници.

Петар пође за њим издалека до дворишта првосвештеникова. Он седе са слугама, и грејаше се код ватре.

Првосвештеници и цео синедрион тражили су сведочанства на Исуса, да буде убијен, и не нађоше.

Јер многи сведочаху лажно на њега, али се сведочанства не подудараху.

Једни усташе и сведочише на њега, лажно говорећи:

Ми смо га чули да говори: Ја ћу развалити овај храм који је рукама начињен, и за три дана начинићу други, који неће бити рукама начињен.

И ни у томе сведочанство њихово не бејаше једнако.

Тада уста првосвештеник усред скупштине и запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш? Шта је ово што ови на тебе сведоче?

Исус ћуташе и ништа не одговараше. Опет га запита првосвештеник и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

Исус му одговори: Јесам, и видећете ви Сина човечјега где седећи с десне стране силе Божје долази на облацима небеским.

Првосвештеник раздра тад хаљине своје, и рече: Шта нам требају више сведоци?

Чусте хулу. Шта мислите? И они пресудише да је заслужио смрт.

И стадоше једни стадоше пљувати на њ, и покривати му лице, и ударати га песницама, и говорити му: Прореци! И слуге га пљеснуше по образима.

Док Петар бејаше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештениковиха

и спазивши Петра где се греје, погледа на њ, и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

Он се одрече, говорећи: Не знам, нити разумем шта говориш. И изиђе напоље пред двор, и петао запева.

И кад га слушкиња опет угледа, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њихових.

Али се он опет одрече. Мало затим и они што стајаху онде рекоше Петру: Заиста си од њихових, јер си Галилејац.

Он се тада поче клети и преклињати се: Не знам тог човека за кога ви говорите!

И по други пут запева петао. И Петар се опомену што му рече Исус: "Пре но што петао двапут запева, одрећи ћеш ме се трипут." И сетивши се тога расплака се.