Јеванђеље по Марку
Јеванђеље по Марку, глава 15
Чим свану, провосвештеници држаше веће са старешинама и књижевницима, и са целим синедрионом, и свезавши Исуса, одведоше га и предаше га Пилату.
Пилат га упита: Јеси ли ти краљ јудејски? Исус му одговори: Ти кажеш.
Првосвештеници изношаху многе тужбе на њега.
Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Чујеш ли за колике те ствари туже?
Али Исус не даде никаквог одговора, тако да се Пилат зачуди.
О сваком празнику пушташе им он по једног сужња кога народ тражаше.
А беше у тамници неки названи Варава, са сукривцима који су у буни били починили убиство;
и народ навали и стаде искати оно што му (Пилат) свагда чињаше.
Пилат им одговори: Хоћете ли краља јудејског да вам пустим?
Јер је знао да су га првосвештеници из зависти предали.
Али првосвештеници подговорише народ да иште да им пусти Вараву.
Пилат, узевши опет реч, рече им: А шта хоћете да учиним са овим што га зовете краљем јудејским?
Они опет повикаше: Распни га!
Пилат им рече: А које је зло учинио? Али они још јаче повикаше: Распни га!
И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, пошто би ишибан, преда да се разапне.
Војници одведоше Исуса у двориште преторија и поређаше целу кохорту.
Огрнуше га скерлетним плаштом, метнуше му на главу венац од трња, који беху оплели,
и стадоше га поздрављати говорећи: Здраво, краљу јудејски!
И бијаху га по глави трском, и пљували на њ, и сагибајући колена клањаху му се.
Кад му се наругаше, скидоше с њега скерлетни плашт, обукоше га у његове хаљине, и изведоше га да га разапну.
Они натераше некога Симона из Кирене, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст Исусов.
И доведоше га на место звано Голгота, што значи лобања.
Дадоше му да пије вино помешано са измирном, али он не узе.
Кад га разапеше, разделише хаљине његове, бацајући коцке за њих, ко ће шта узети.
Бејаше трећи сат кад га разапеше.
Натпис осуде његове беше овако написан: Краљ јудејски.
С њим разапеше и два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране његове.
И изврши се писмо које говори: "И метнуше га међу злочинце".
Пролазници хуљаху на њ, машући главом и говорећи: Аха!, ти што храм разваљујеш и за три дана опет саграђујеш,
помози сам себи и сиђи с крста!
Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може помоћи!
Христос, краљ Израиљев, нека сиђе сад с крста; да видимо, па да му верујемо! И они што бејаху с њим разапети ругаху му се.
У шести сат би тама по целој земљи до сата деветога.
А у девети сат завапи Исус јаким гласом, говорећи: Елои, Елои! Лама савахтани! што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио!
Неки од оних што стајаху онде, чувши то, говораху: Ено зове Илију!
А један отрча те напуни сунђер оцта и натакнувши га на трску даде му да пије, говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
Али Исус завапи јаким гласом и издахну.
Завеса на храму раздре се на двоје с врха на дно.
Кад центурион који стајаше према њему виде како издахну, рече: Овај је човек заиста био Син Божји!
Ту бејаху и жене које гледаху издалека. Међу њима бејаху и Марија Магдалина и Марија мати Јакова малога и Јосије, и Саломија,
које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и друге многе које бејаху дошле с њима у Јерусалим.
Кад би вече (јер беше Дан припреме, то јест дан у очи суботе),
дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам краљевства Божјега чекаше, усуди се да изиђе пред Пилата, и заиска тело Исусово.
Пилат се зачуди да је он већ умро, и дозвавши центуриона, запита га има ли доста времена да је умро.
И пошто га центурион увери, даде тијело Јосифу.
А он купи платно, скину Исуса с крста, обави платном и положи га у гроб исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
Марија Магдалина и Марија, мати Јосијна, гледаху где га сахранише.
