Јеванђеље по Марку
Јеванђеље по Марку, глава 2
После неколико дана врати се Исус опет у Капернаум. Прочу се да је у кући,
и скупи се толико људи, да нису могли да се спрате у простору пред вратима. Он им је јављаше реч.
и не могући приближити му се од народа, отворише кров од куће у којој он беше, и кроз отвор спустише одар на коме лежаше узети.
Видећи веру њихову, рече Исус узетоме: Синко, опроштени су ти греси твоји!
Онде сеђаху неки књижевници, који говораху у себи:
Шта овај човек тако говори? Он хули! Ко може опраштати грехе осим јединога Бога?
Одмах разумевши Исус духом својим што они у себи помишљаху, рече им: Што имате такве мисли у срцима својим?
Шта је лакше: рећи узетоме: "Опроштени су ти греси твоји", или: "Устани, узми одар свој и ходи?"
Али да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, -
"Теби говорим", - рече узетоме -, "устани, узми одар свој и иди кући својој".
И он одмах уста, узе одар свој и изиђе пред свима, тако да се сви чуђаху, и хваљаху Бога говорећи: Никад нисмо тако нешто видели!
Исус изиђе опет на море, и сав народ иђаше к њему, и он их учаше.
Путем виде Левија, сина Алфејева, где седи на месту где се наплаћује царина, и рече му: Хајде за мном. И он уста и пође за њим.