Јеванђеље по Марку

Исус стаде опет учити код мора, и како се око њега скупи много народа, уђе у једну лађу на мору и седе, а сав народ оста на обали.

Он их о многим стварима учаше у поређењима, и рече им у науци својој:

Слушајте. Изиђе сејач да сеје.

И како он сејаше догоди се да један део семења паде у крај пута, и долетеше птице и позобаше га.

Други део паде на каменито место, где не бејаше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље,

а кад одскочи сунце изгоре, и, како немаше корена, усахну.

Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га, и не донесе рода.

А један део паде на добру земљу, и даде плод који напредова и нарасте, и донесе по тридесет, по шездесет и по сто.

И рече: ко има уши, нека чује!

Кад он оста сам, запиташе га они који бејаху с њим и с дванаесторицом за та поређења.

Он им рече: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а онима напољу све у поређењима бива,

да видећи очима не виде и не распознају, чујући ушима не чују и не раземеју, да се како не обрате, и да им се не опросте греси.

И рече им: Зар не разумете ово поређење? А како ћете сва поређења разумети?

Сејач реч сеје.

Једни су крај пута куд се реч сеје; чим је чују, одмах се појави сотона и отме реч посејану у њима.

Други опет примају семе на каменита места; кад они чују реч, одмах је с радошћу примају,

али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну.

Други опет примају семе усред трња; то су они који слушају реч,

али бриге овога света и мамљења богатства и осталих жудњи загуше реч и направе је неплодном.

Други примају семе на добру земљу; то су они који слушају реч и примају је, и доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто.

Рече им још: Донеси ли се свећа да се метне под шиник или под одар? Није ли да се метне на свећњак?

Јер нема ништа сакривено што се неће открити, нити има што тајно што неће изићи на светлост.

Ако ко има уши да чује нека чује!

И рече им још: Пазите на оно што чујете. Мериће вам се мером којом сами мерите, и дометнуће вам се.

Јер ко има даће му се, а који нема, узеће му се и оно што има.

И рече још: Тако је с краљевством Божјим као кад човек баци семе у земљу.

Спавао он или бдио ноћу и дању, семе ниче и расте, а да он ни не зна како.

Земља сама од себе донесе најпе траву, затим клас, па онда испуни пшеницу у класу.

А кад сазри плод, стиже и срп, јер је жетва ту.

И још рече: С чиме ли ћемо краљевсто Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?

Оно је слично зрну горушичином, које кад се посеје у земљу, мање је од свију семена на земљи;

а кад се посеје, узрасте и постаје веће од сваког поврћа, и пушта гране велике да могу у хладу његову птице небеске наставати.

Он им многим таквим поређењима казиваше реч, према ономе што могаху разумети;

а без поређења им ништа не говораше. Али ученицима тумачаше насамо све.

Тог истог дана рече им Исус пред вече: Пређимо на другу страну!

И отпустивши народ, они га одвезоше лађом у којој је он већ био; а и друге лађе бејаху с њим.

а он, на крми, спаваше на узглављу. Они га пробудише, и рекоше: Учитељу, зар не мариш што пропадамо?

И он уставши, запрети ветру, и рече мору: Ућути, престани! И утоли ветар и постаде велика тишина.

Тад им рече: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?

А они, уплашени, говораху један другоме: Ко је овај да га и ветар и море слушају?