Јеванђеље по Марку

Стигоше на другу обалу у земљу Гадаринску.

Како Исус изиђе из лађе, приђе му с гробова човек обузет нечистим духом.

Тај човек живљаше у гробовима, и нико га не могаше ни веригама свезати,

јер је много пута био метнут у окове и у велиге, па је искидао вериге и окове ломио, и нико није имао снаге да га укроти.

И он једнако, дан и ноћ, бављаше се у гробовима и у горама, вичући и бијући се камењем.

Угледавши Исуса издалека, дотрча, поклони му се

Јер му Исус говораше: Изиђи, душе нечисти, из тога човека!

И упита га: Које ти је име? Он му одговори: Легија ми је име, јер нас има много.

И моли га много да их не истера из оне околине.

Онде по брегу пасијаше велики крд свиња.

И зли духови га молише говорећи: Пошаљи нас у те свиње, да у њих уђемо.

Он им то допусти, и духови нечисти изиђоше и уђоше у свиње, и навали крд с брега у море. Било их је око две хиљаде, и потопише се у мору.

Свињари побегоше и јавише све у граду и по селима. Изиђоше људи да виде све што је било,

и дођоше к Исусу и видеше беснога у коме је била легија где седи обучен и при свести, и згрануше се.

А они који беху видели што се збило, казаше им што би од беснога и од свиња.

И они стадоше тад молити Исуса да иде из њихових крајева.

Кад је Исус улазио у лађу, моли га онај који је био бесан, да му допусти да остане с њим.

Исус му не даде, већ му рече: Иди кући к својима, и кажи им шта ти Господин учини, и како се смилова на те.

И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус. И сви се чуђаху.

Исус пређе лађом на другу обалу, где се око њега скупи велико мноштво народа. Он беше крај мора.

Тада дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, и видевши га, паде пред ноге његове,

и много га мољаше говорећи: Кћи је моја на самрти; дођи и положи на њу руке да се спасе и да живи.

Исус пође с њим. И мноштво народа иђаше за њим и притискиваше га.

А беше једна жена која је дванаест година боловала од течења крви.

Она се је код разних лекара намучила била, и потрошила све што је имала, и ништа јој не беше лакше, него јој је још и горе било.

Кад је она чула за Исуса, провуче се кроз народ и дотаче му се с леђа хаљине његове.

Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравит ћу.

Тог истог часа пресахну извор крви њезине, и она осети у телу своме да оздрави од болести.

Исус одмах осети како једна сила изиђе из њега, и обазревши се усред народа рече: Ко се дотаче мојих хаљина?

Рекоше му ученици његови: Видиш како те народ притискује, а питаш: Ко се дотаче мене?

Он погледа унаоколо да види ону која то учини.

И она жена, сва уплашена и уздрхтана, знајући што се у њој догоди, приђе му и клече пред њим, и каза му сву истину.

А Исус јој рече: Кћери, вера те је твоја спасла. Иди с миром, и буди излечена од болести своје!

Док он још говораше дођоше неки из дома старешине синагоге говорећи: Кћи твоја умре, што да још трудиш учитеља?

Али Исус, и не обазревши се на те речи, рече старешини: Не бој се, само веруј!

И не даде никоме да га прати осим Петра, Јакова и Јована, брата Јаковљева.

Дођоше до куће старешине синагоге, где Исус виде узрујано мноштво и чељад која плакаше и даваше велику вику.

Тад уђе унутра и рече им: Шта сте узаврели и што плачете? Дете није умрло, него спава.

Они му се подсмехиваху. Али он, пошто учини да се разиђе свет, узе оца и матер детињу и оне који га бејаху пратили, и уђе где је лежаше дете;

и узевши девојчицу за руку, рече јој: "Талита куми", што значи: Девојчице, устани, ја ти то говорим!

И одмах уста девојчица, и поче ходати, јер имаше дванаест година. И они осташе врло зачуђени.

Исус им озбиљно препоручи да нико не дозна за то, и рече нека девочици дају да једе.