Јеванђеље по Марку

Исус отиде оданде и дође у своју постојбину. За њим пођоше ученици његови.

Кад дође субота, поче учити у синагоги. Многи који га слушаху чуђаху се, говорећи: Откуд њему то? Која је то мудрост која му је дана, и како се његовим рукама чине таква чудеса?

Није ли ово дрводеља, син Маријин, и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов? И нису ли и сестре његове међу нама? И он беше за њих повод спотицања.

Али им Исус рече: Пророк је презрен само у постојбини својоју, код родбине своје и у дому своме.

И не могаше онде ни једнога чуда да учини, осим што исцели мало болесника, полажући руке на њих.

И он се чуђаше неверовању њиховом. Исус иђаше по околним селима и учаше.

Он позва тад дванаесторицу и поче их слати по два и два, дајући им власт над духовима нечистим.

И прописа им да ништа не узимају на путу, осим једнога штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу;

да су обувени у сандале и да не носе по две хаљине.

И рече им: У који дом уђете, онде останите док се не кренете из тог места.

И ако вас где ко не прими и не слуша вас, излазећи оданде отресите прашину с ногу својих за сведочанство њима.

Они отиђоше и проповедаше покајање;

и изгоњаху многе зле духове и мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их.

Краљ Ирод зачу за Исуса, чије се име беше разгласило, и рече: Јован Крститељ ускрсну из мртвих; зато делују чудесне силе у њему.

Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк, или као који од пророка.

Али чувши то Ирод рече: То је Јован, кога сам ја дао да се посече; он је који је ускрснуо.

а Јован му говораше: Не смеш те имати жену брата свога.

Иродијада је била гневна на Јована, и хтела је да он буде убијен. Али она то не могаше,

јер се Ирод бојаше Јована, знајући да је човек праведан и свет. И чуваше га, и чувши што му говораше, много је пута био замишљен, и радо га слушаше.

Али дође дан згодан, кад Ирод на годишњицу свог рођења приреди гозбу великашима својим и војводама и старешинама галилејским.

Кћи Иродијадина уђе у дворану, игра и допаде се Ироду и гостима његовим. Краљ рече девојци: Ишти од мене што хоћеш и даћу ти.

И закле јој се: Што год заиштеш даћу ти, па било и до пола краљевства мога.

Она, изишавши, рече матери својој: Шта ћу искати? - Рече матер њезина: Главу Јована Крститеља.

И она се брзо врати краљу, и овако заиска: Хоћу да ми даш, сад, на једном тањиру главу Јована Крститеља.

Краљ се забрину, али због заклетве и због гостију својих не хтеде јој одрећи.

И одмах посла стражара и заповеди му да донесе главу његову. Стражар посече Јована у тамници

и донесе главу његову на једном тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.

Чувши за то његови ученици, дођоше да узму ело његово и метнуше га у гроб.

Скупивши се апостоли код Исуса, јавише му све све што учинише и шта учише.

Исус им рече: Дођите ви насамо и почините мало. Јер их бејаше много који су долазили и одлазили, да нису имали кад ни јести.

И они отпловише лађом да би се склонили у какво осамљено место.

Кад пођоше, видеше их многи људи и познаше их, и пјешице из свију градова стицаху се онамо, те их престигоше на месту куд се бејаху упутили.

Изишавши из лађе виде Исус велико мноштво људи и сажали му се, јер бејаху као овце без пастира, те их он поче учити о многим стварима.

Кад би већ пред ноћ, приђоше к њему ученици његови говорећи: Пусто је ово место, а већ је и доцкан;

отпусти их, нека иду у околна села и засеоке да купе себи јело.

Исус им одговори: Подајте им ви да једу. Рекоше му: Хоћемо ли да идемо да купимо за двеста динара хлеба, па да им дамо да једу?

А он им рече: Колико хлебова имате?, идите, видите. И они видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

Тада им он нареди да седну сви у редове на зелену траву.

И седоше у редове по сто и по педесет.

А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, па преломи хлебове и даде ученицима својим да метну пред њих, а и оне две рибе раздели свима.

И једоше сви и наситише се.

И накупише дванаест котарица пуних комада хлеба и оног што претече од риба.

А бејаше оних што су јели хлебове око пет хиљда људи.

Исус натера затим ученике своје да одмах уђу у лађу и да пређу на другу обалу, у Витсаиду, док он отпусти народ.

И пошто га отпусти, отиде на гору да се моли.

Кад дође вече, лађа бејаше насред мора, а Исус, сам, на земљи.

Он виде како с муком веслају, јер им ветар беше противан. Око четврте страже ноћне пође он к њима идући по мору, и хтеде да их мимоиђе.

А они, видевши га где иде по мору, мишљаху да је то утвара, и повикаше;

јер га сви виђаху и беху збуњени. Одмах проговори њима Исус и рече им: Разаберите се, ја сам, не плашите се!

И уђе к њима у лађу, и утоли ветар. Сви бејаху збуњени и зачуђени.

Јер не разумеше чудо од хлебова, јер им бејаше срце отврднуло.

Прешавши на другу обалу, стигоше у Генизарет, и пристадоше у крај.

Чим изиђоше из лађе, свет, препознавши одмах Исуса,

поче оптрчавати сав онај крај, и почеше се на одрима доносити болесници где год се чујаше да је он.

И куд год иђаше, у села, или у градове, или у поље, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да допусти да се бар скута од хаљине његове дотакну, и оздрављаху сви који га се дотицаху.