Јеванђеље по Марку
Јеванђеље по Марку, глава 7
Фарисеји и неки књижевници, који бејаху дошли из Јерусалима, скупише се око Исуса,
и видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним рукама једу, укорише их.
Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања која су примили од старих;
и кад дођу с трга, не једу док се не умију; ијош много има што су примили, те држе: као прање чаша и крчага и судова бакрених.
Упиташе га фарисеји и књижевници: Зашто се ученици твоји не држе старих предања, него једу неумивеним рукама?
Исус им одговори: Добро је пророковао Исаија за вас, лицемери, као што је писано: "Народ овај устима ме својим поштује, али срце његово далеко је од мене.
Узалуд ме они поштују учећи прописе људских заповиједи."
Ви напуштате заповести Божје, а држите предања људска.
И рече им још: Како добро знате укидати Божју заповест, да своја предања очувате!
Јер Мојсије рече: Поштуј оца свога и матер своју, и ко опсује оца свога и матер своју, смрћу да се казни.
Али ви кажете: Ако рече човек оцу своме или матери својој: Оно чим бих ти ја могао помоћи корван је, то јест прилог Богу,
ви му не дате ништа више учинити за оца свога или за матер своју,
укидајући тако реч Божју предањима својим, која сте сами поставили; и овако многе друге такве ствари чините.
Дозвавши затим опет народ, рече: Послушајте ме сви и разумите.
Ништа нема што би човека могло опоганити да дође с поља у њега, него што излази из њега оно погани човека.
Ако ко има уши да чује, нека чује!
Кад дође од народа кући, питаше га ученици његови за то поређење.
Он им рече: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да што год у човека споља улази не може га опоганити?
Јер му не улази у срце, него у трбух, и иде у скривена места која чисте сва јела.
Рече још: Што излази из човека, то погани човека.
Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле мисли,
прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, преваре, срамоте, зло око, хуле, охолост, безумље.
Сва ова зла изнутра излазе и погане човека.
Отишавши оданде, пође Исус у крајеве тирске и сидонске. Уђе у једну кућу, желећи да нико за то не зна, али се није могао сакрити,
јер чувши за њ једна жена, чију кћер беше обузео дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
Та жене бејаше Гркиња, пореклом Сирофеничанка, и мољађе га да истера злог духа из кћери њезине.
Рече јој Исус: Пусти да се најпре деца нахране, јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
Да, Господе, - одговори му она -, али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
Тад јој он рече: За ту реч иди, изиђе зли дух из кћери твоје!
И жена дошавши кући нађе дете на одру, јер је зли дух био изишао.
Доведоше к њему глува који муцаше, и молише га да положи руке на њ.
Он га узе на страну, далеко од народа, метну прсте своје у уши његове, додирну језик његов пљувачком својом,
и погледавши на небо уздахну, и рече: Ефата, то јест: отвори се!
И одмах му се отворише уши и раздреши се свеза језика његова, и он проговори сасвим лепо.
Исус им озбиљно препоручи да никоме то не казују, али што им он више препоручиваше, они још већма разглашаваху.
И врло се чуђаху и говораху: Све добро чини -, и глухе чини да чују и неме да говоре.