Јеванђеље по Марку

Тих дана, кад се је опет било скупило много народа, који немаше шта јести, дозва Исус ученике своје, и рече им:

Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести.

Ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу, јер су многи од њих дошли из далека.

Одговорише му ученици његови: Откуда овде, у пустињи, да их хлебом нахранимо?

И он их запита: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

Тада он рече народу да седне на земљу, и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи их и даде ученицима својим да их раздаду, и они раздадоше народу.

Они имаху још неколико ситних рибица, и Исус, давши благослов, рече да и њих раздаду.

И једоше и наситише се, и покупише комада што претече седам пуних котарица.

А они што су јели бејаше око четири хиљаде. После их је Исус отпусти.

И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у крајину Далманутску.

Надођоше фарисеји и почеше се препирати с њим, и, искушавши га, искаху од њега знак с неба.

Али Исус, уздахнувши духом својим, рече: Зашто овај нараштај тражи знак? У истину вам кажем: неће се дати нараштају овоме знак!

И остави их и уђе у лађу, да пређе на другу обалу.

Ученици његови беху заборавили понети хлеба, и немаху са собом у лађи него само један хлеб.

Исус им учини ову препоруку: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!

Ученици размишљаху у себи и међу собом говораху: То је што хлеба немамо.

Разумевши то Исус, рече им: Што размишљате што хлеба немате? Зар још не осећате нити разумете? Зар је још тврдо срце ваше?

Очи имате, и не видите, уши имате, и не чујете! Зар немате памћења?

Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних накуписте? Рекоше му: Дванаест.

А кад седам на четири хиљаде колико котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

И рече им: И још не разумете?

Пођоше у Витсаиду, и доведоше к Исусу једног слепца и молише га да га се дотакне.

Он узе слепца за руку, изведе га баоиље из села и оквасивши очи његове пљувачком својом, положи руке на њега, и запита га види ли што?

Он погледа и рече: Видим људе како иду, али их видим као дрвета.

Тада му Исус опет метну руке на очи, и кад слепи добро управи поглед, исцели се, и виде све лепо.

Затим га Исус посла кући његовој, говорећи: Не улази у село.

Исус отиде с ученицима својим у села Ћесарије Филипове, и путем упита ученике своје: Ко говоре људи, да сам ја?

Одговорише: Јован Крститељ, а други: Илија, а други: који од пророка.

А ви, - упита их он -, шта велите, ко сам ја? - Петар му одговори: Ти си Христос.

Исус им строго препоручи да никоме то не казују за њега.

Тад им поче казивати да Син човечји треба много да претрпи, и да га одбаце старешине, првосвештеници и књижевници, и да буде убијен, а трећег дана да ће ускрснути.

Он им је то отворено говораше. Петар га узе на страну и поче му протусловити.

Али Исус, обрнувши се, и погледавши на ученике своје, укори Петра, и рече: Иди од мене сотоно!, Јер ти не разумеш што је Божје, већ имаш само људске мисли.

И дозвавши народ с ученицима својим, рече: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном нек иде.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради и јеванеља, тај ће га сачувати.

Јер каква је корист човеку ако задобије цео свет, а души својој науди?

Или, какав ће откуп дати човек за душу своју?

Јер ко се постиди мене и мојих речи у нараштају овоме прељуботворноме и грешноме, и Син ће се човечји постидети њега кад буде у слави Оца свога с анђелима светим.