Јеванђеље по Марку

Рече им још: У истину вам кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће умријети док не виде краљевство Божје да дође у сили.

После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, и изведе их на гору високу, саме, и преобрази се пред њима.

Хаљине његове постадоше сјајне и тако беле, као што не може белилац убелити на земљи.

И указа им се Илија с Мојсијем који разговараху с Исусом.

Петар проговори, и рече Исусу: Рави! Добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију.

Јер он није знао што говори, јер их беше обузео страх.

И дође облак те их заклони, и изиђе глас из облака: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте!

Ученици погледаше одмах унаоколо, али не видеше никога осим Исуса сама.

Када силажаху с горе, препоручи им он да никоме не казују што су видели, док Син човечји не ускрсне из мртвих.

Они задржаше ту реч, питајући један другога: Шта то значи ускрснути из мртвих?

Питаше га ученици: Како говоре књижевници да најпре треба да дође Илија?

Он им одговори: Илија ће и доћи најпре и уредиће све. А зашто је за Сина човечјега писано да он треба много да претрпи и да буде унижен?

Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, и учинише са њим шта хтедоше, као што је писано за њега.

Кад се вратише к ученицима, видеше много народа око њих и књижевника који се препираху с њима.

Како народ угледа Исуса, збуни се и сви похиташе да га поздраве.

Он их тада упита: О чему се препирете с њима?

Одговори му један из народа: Учитељу, доведох теби сина свога кога је дух нем обузео.

Где год га ухвати ломи га, и дете баца пене и шкргуће зубима, и укрути се. Молио сам ученике твоје да га истерају, и не могоше.

Роде неверни, - рече њима Исус, - докле ли ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

И доведоше га. И чим дете угледа Исуса, одмах га дух стаде ломити, и оно паде на земљу и ваљаше се бацајући пене.

Исус упита оца његова: Колико има времена да му се то дешава? А он рече: Још од детињства његова.

Рече му Исус: Ако можеш!... Све је могуће ономе који верује!

Одмах отац детињи повика: Верујем! Помози ми ти у мојему неверју!

А Исус, видећи да се стиче народ, запрети духу нечистоме и рече: Душе неми и глуви, ја ти заповедам, изиђи из овога детета и више не улази у њега!

И дух изиђе повикавши и јако га изломивши, и дете дође као мртво, тако да многи рекоше: Умре!

Али Исус, узевши га за руку, подиже га, и оно уста.

Кад Исус уђе у кућу, питаше га ученици његови насамо: Зашто га ми немогосмо истерати?

И он им рече: Овај се род ничим не може истерати, него молитвом и постом.

Изишавши оданде, иђаху кроз Галилеју. Исус није хтио да то ко дозна.

Јер он учаше ученике своје, и говораше им: Син човечји предаће се у руке људима, и они ће га убити, а трећи дан пошто буде убијен ускрснуће.

Али ученици не разумеваху те речи, а нису смели да га питају.

Дођоше у Капернаум. Кад беху у кући, запита их Исус: О чему се препирасте путем међу собом?

Али они ћутаху, - јер се путем препираху о томе ко је највећи.

Тад он седе, дозва дванаесторицу и рече им: Ко хоће да буде први, нека буде од свију последњи и свима слуга.

И узевши једно мало дете, метну га међу њих, и узевши га на крило рече им:

Ко год једно овакво мало дете прими у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који је мене послао.

Рече му Јован: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове, и забранисмо му, јер он не иде за нама.

Не браните му, - одговори Исус, - јер нема никога који би именом мојим чудо чинио, а да затим зло говори о мени.

Ко није против вас, с вама је.

Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, у истину вам кажем, неће му пропасти награда.

Али који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да си обеси камен воденички о врат његов и да се баци у море.

Ако ти је рука твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је без руке у живот ући, него ли с обе руке ући у гејену, у огањ вечни,

где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

Ако ти је нога твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је ући у живот хрому, него с две ноге да те баце у гејену, у огањ вечни,

где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

И ако ти је око твоје узрок спотицања, ископај га: Боље ти је с једним оком ући у краљевство Божје, него ли с два ока да те баце у гејену,

где црв њихов не умире и огањ се не гаси.

Јер ће се сваки човек огњем посолити.

Добра је со; али ако со обљутави, чиме ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом!