Јеванђеље по Луки

Рече још Исус својим ученицима: Беше један човек богат који имаше настојника, кога обедише код њега да му расипа имање.

Он га дозва к себи и рече му: Шта је ово што чујем за тебе? Дај рачун управе своје, јер више не можеш управљати имањем мојим. -

Настоник рече у себи: Шта да радим сад кад господар мој узима од мене управу имања? Земљу копати? То ја не могу. Просити? Стид ме је.

Знам шта ћу чинити да би ме примили неки у куће своје кад ми се одузме служба моја.

И дозвавши редом дужнике господара свога, рече првоме: Колико си дужан господару моме?

Сто мера уља -, одговори му. - Он му рече: Узми писмо своје, седи и напиши брзо педесет.

Затим рече другоме: А ти колико си дужан? Сто мера пшенице -, одговори му. - А он му рече: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

Господар похвали невернога настојника што опрезно поступи. Јер су синови овога века опрезнији према равнима себи него што су синови светлости.

И ја вама кажем: начините себи пријатеље богатством неправде, да би вас они примили у вечне шаторе кад вам оно нестане.

Ко је веран у маломе, и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан.

Ако дакле у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам у истинитом веровати?

И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше?

Никакав слуга не може два господара служити, јер или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једноме одан бити, а другога ће презирати. Не можете ви служити и Богу и мамону.

Све то слушаху и фарисеји, који бејаху среброљупци, и ругаху му се.

Рече њима Исус: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша, јер што је пред људима високо, мрско је пред Богом.

Закон и пророци су до Јована, а од тог времена проповеда се краљевство Божје, и сваки наваљује да уђе у њега.

Онај који отпусти жену своју и узме другу, прељубу чини; и који се ожени пуштеницом прељубу чини.

Беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у фино платно, и провођаше све дане у веселом и сјајном животу;

а беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше у његовим вратима сав у гнојним ранама,

жељан да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; али још и пси долажаху и лизаху ране његове.

Умре сиромах и пренесоше га анђели у наручје Аврамово; а умре и богати и укопаше га.

И кад он беше у мукама у Аду, подиже очи и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његову,

и завапи: Оче Авраме, смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свога, да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.

Аврам му одговори: Синко, опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, а Лазар је напротив зла примио. Сад се он овде теши, а ти се мучиш.

Осим тога постоји међу нама и вама велика провала, тако да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити могу они отуда к нама да прелазе.

Тада рече богати: Молим те оче Авраме, да бар пошљеш Лазара кући оца мога,

јер имам пет браће, па нека им он посведочи о овим стварима, да не би и они дошли у ово место мучења.

Одговори му Аврам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

А Аврам му одговори: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих ускрсне неће се уверити.