Јеванђеље по Луки

Рече још Исус својим ученицима: Беше један човек богат који имаше настојника, кога обедише код њега да му расипа имање.

Он га дозва к себи и рече му: Шта је ово што чујем за тебе? Дај рачун управе своје, јер више не можеш управљати имањем мојим. -

Настоник рече у себи: Шта да радим сад кад господар мој узима од мене управу имања? Земљу копати? То ја не могу. Просити? Стид ме је.

Знам шта ћу чинити да би ме примили неки у куће своје кад ми се одузме служба моја.

И дозвавши редом дужнике господара свога, рече првоме: Колико си дужан господару моме?

Сто мера уља -, одговори му. - Он му рече: Узми писмо своје, седи и напиши брзо педесет.

Затим рече другоме: А ти колико си дужан? Сто мера пшенице -, одговори му. - А он му рече: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

Господар похвали невернога настојника што опрезно поступи. Јер су синови овога века опрезнији према равнима себи него што су синови светлости.

Ко је веран у маломе, и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан.

Ако дакле у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам у истини