Јеванђеље по Луки

Исус им каза једно поређење, да им докаже како се треба свагда молити и не сустати.

Он им рече: У једноме граду беше један судија који се Бога не бојаше и на никога не обазираше.

У томе граду беше и једна удовица која долажаше к њему и говораше му: Брани ми правду од парничара мога.

Задуго не хтеде он то учинити. Најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и на никога не обазирем,

али што ми ова удовица досађује, даћу јој право њезино да ми једнако не долази и не напастује ме.

Тада Господ рече: Чујте што рече тај недушевни судија,

а како ли неће Бог право дати избранима својим који вапију дан и ноћ, и хоће ли се он устезати према њима?

Кажем вам да ће им он брзо правду дати. Али Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?

А због неких који увераваху себе да су праведници, а друге потцењиваху, каза им ово поређење:

Два човека уђоше у храм да моле; један беше фарисеј а други цариник.

Фарисеј, укрућен, мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што ја нисам као други људи: грабљивци, неправедници, прељубочници, или као овај цариник.

Постим два пута у недељи, дајем десетак од свих прихода својих.

Цариник, држећи се подалеко, не усуђиваше се нити очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме!

Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам уздиже биће понижен, а који се сам понизује биће уздигнут.

Доведоше к њему малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, прекорише оне који их довођаше.

Али их Исус дозва и рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је таквих краљевство Божје.

У истину вам кажем: Ко не прими краљевство Божје као мало дете, неће ући у њега.

Један главар га запита: Учитељу добри, што да учиним да бих добио живот вечни?

Исус му одговори: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.

Заповести знаш: Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју. -

Све сам ово, - рече он -, држао од младости своје.

Кад то чу, рече му Исус: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па дођи и хајде за мном.

Кад он то чу постаде жалостан, јер бејаше врло богат.

Видећи Исус како постаде жалостан, рече: Тешко ли је ући у краљевство Божје онима који имају богатства!

Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у краљевство Божје.

Они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасити? -

Исус одговори: Што је код људи немогуће, код Бога је могуће.

Рече Петар: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

А Исус рече: Уистину вам кажем, нема ни једнога који би ради краљевства Божјега оставио кућу своју, или жену своју, или браћу своју, или родитеље своје, или децу своју,

који неће примити много више у овом веку а у будућему веку живот вечни.

Затим узе дванаесторицу и рече им: Ево се пењемо у Јерусалим, и све ће се свршити што је преко пророка писано за Сина човечјега.

Јер ће се он предати паганцима, и они ће му се наругати и изгрдиће га,

и биће га, и убиће га, и трећи ће дан он ускрснути.

Али они не разумеше ништа од тога. То би за њих нејасна беседа, речи чије значење они не разумеше.

Кад се Исус приближавао Јерихону, један слепац који је седео крај пута и просио,

кад чу да пролази народ, запита: Што је то?

Казаше му да пролази Исус Назарећанин.

Они што иђаху напред прекораваху га, да би ућутао. Али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!