Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 20
Једног од тих дана кад он учаше народ у храму и јављаше добру вест, дођоше првосвештеници и књижевници са старешинама,
и овако му рекоше: Кажи нам каквом влашћу ти то чиниш, или ко ти је дао ту власт?
Он им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање. Кажите ми:
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
Али они овако мишљаху у себи: "Ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не веровасте? -,
а ако речемо од људи, сав ће нас народ камењем побити, јер је уверен да је Јован беше пророк."
Одговорише: Не знамо.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
Затим стаде казивати народу ово поређење: Један човек посади виноград, предаде га виноградарима, па отпутова на подуљо времена.
У време бербе посла к виноградарима свог слугу да му даду део од рода виноградскога, али га виноградари избише и вратише празна.
Он посла и другога слугу, а они и онога избише, изгрдише и вратише празна.
Он посла и трећег; а они и њега ранише и истераше.
Онда рече господар од винограда: Шта да радим? Да пошаљем сина свога љубљенога, ваљда ће имати поштовања према њему.
Али виноградари, видевши њега, мишљаху у себи: Ово је наследник, и рекоше: Ходите да га убијемо и да нама остане баштина.
И изведоше га из винограда и убише га. - Шта ће сад учинити њима господар винограда?
Доћи ће, побиће оне виноградаре, и даће виноград другима. Кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог!
Али управивши поглед у њих, рече Исус: Шта значи дакле оно у Писму: "Камен који зидари одбацише постаде глава од угла?"
Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрт ће га.
Првпсвештеници и књижевници гледаху да тог истог часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Јер разумеше да је Исус за њих казао то поређење.
Они стадоше мотрити на Исуса и послаше вребаче који се грађаху праведни, не би ли га ухватили у речи, да га предаду главарима и власти намесниковој.
И они га упиташе говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш и да немаш личних обзира, него заиста путу Божјему учиш:
Треба ли цару да дајемо порезу или не?
Али им Исус, разумевши њихово лукавство, одговори: Шта ме искушавате?
Покажите ми динар. Чији су на њему лик и натпис? Одговорише му: Цареви.
А он им рече: Подајте дакле Цару царево, а Богу божје.
И они не могоше покудити речи његове пред народом, и изненеђени одговором његовим ућуташе.
Неки садукеји, који кажу да нема ускрсења, приђоше к њему и питаше га:
Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, а не остави деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату своме.
Беше седам браће, и први узе жену и умре без деце;
и узе други ту жену, те и он умре без деце;
и трећи је узе а тако и свих седам, и помреше и не оставише деце.
А посе свију умре и жена.
О ускрсењу дакле, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је седморици била жена.
Исус им одговори: Деца овога света жене се и удају,
а који буду достојни да добију онај свет и ускрсење из мртвих, нити ће се женити нити удавати,
јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божји кад су синови ускрсења.
А да мртви ускрсавају, и Мојсије показа код купине кад назва Господа: Бога Аврамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.
Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.
Неки књижевници рекоше: Учитељу, добро си казао.
И већ не смедијаху више ништа да га питају.
Исус им рече: Како говоре да је Христос син Давидов,
кад сам Давид говори у Књизи псалама: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?"
Давид дакле њега назва Господом, па како да му је син?
А кад га сав народ слушаше, рече ученицима својим:
Чувајте се књижевника, који воле да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клањају људи по улицама, и хоће и прва места у синагогама и на гозбама;
који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће још теже бити осуђени!
