Јеванђеље по Луки

Приближаваше се празник Бесквасних хлебова, који се зове Пасха.

Првпсвештеници и књижевници гледаху како би учинили да се Исус убије; али се бојаху народа.

Али сотона уђе у Јуду, названога Искариот, који беше један од дванаесторице;

и он отиде да се договори са првосвештеницима и старешинама, како ће им га издати.

Они се обрадоваше томе, и уговорише да му даду новце.

И он се обрече, и тражаше згодну прилику да им га преда тајно од народа.

Дође Дан Бесквасних хлебова, и који требаше клати Пасху;

и Исус посла Петра и Јована, велећи им: Идите, уготовите нам Пасху да је једемо.

Они му рекоше: Где хоћеш да је уготовимо?

Он им одговори: Ето, чим уђете у град, срешћете човека који носи воду у врчу. Идите за њим у кућу у коју он уђе,

па кажите домаћину: Учитељ те пита: "Где је место где ћу јести Пасху с ученицима својим?"

Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде зготовите.

Они отиђоше, и нађоше као што им он каза. И уготовише Пасху.

Кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

Он им рече: Много сам желео да ову Пасху једем с вама пре него будем претрпео,

јер вам кажем да је нећу више јести док се она не сврши у краљевству Божјему.

И узевши чашу, даде хвалу, и рече: Узмите ову чашу, и разделите међу собом;

јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође краљевство Божје.

Узе затим хлеб, даде хвалу, и преломивши га, даде им, говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас. Ово чините за мој спомен.

И тако узе и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови савез у мојој крви која се за вас пролива.

Али ево, рука издајника мога са мном је на трпези.

Син човечји дакле иде као што је одређено; али тешко човеку који га издаје!

И они стадоше се питати међу собом који би од њих био који ће то учинити.

Међу њима наста и препирање о томе који би се међу њима имао држати највећим.

Исус им рече: Краљеви народни владају народима, а који њима управљају зову се преузвишена господа.

Али ви немојте тако, него који је највећи међу вама, нека буде као и најмањи, а који је старешина, нека буде као слуга.

Јер ко је већи, онај који седи за трпезом, или онај који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.

Ви сте они који сте се одржали са мном у мојим искушењима,

и ја вама остављам краљевство, као што је Отац мој мени оставио,

да једете и пијете за трпезом мојом у краљевству мојему, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.

Рече још Господ: Симоне, Симоне!, ево вас иште сотона да би вас као пшеницу решетао;

али се ја молих за тебе да твоја вера не малакше; а ти, кад се обратиш, утврди браћу своју.

Господе, рече му Петар -, с тобом сам готов у тамницу и у смрт ићи.

А Исус му рече: Кажем ти, Петре, данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

Рече им још: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, да ли вам што недостаде? - Одговорише: Ништа.

А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, а тако и торбу, а који мача нема нека прода хаљину своју и купи мач.

Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у Писму: "Међу злочинце га метнуше." И што је писано за мене готово је да се изврши.

Они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.

Изишавши, отиде, по обичају, на гору Маслинску. За њим пођоше његови ученици.

Кад дође на оно место, рече им: Молите да не паднете у искушење! -

па одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши мољаше се,

говорећи: Оче! кад хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, него твоја да буде!

И јави му се анђео с неба и крепи га.

И будући на смртној муци вруће се мољаше. А зној његов беше као грашке крви које капљаху на земљу.

Пошто сврши молитву, уста и дође к ученицима својим, и нађе их да спавају од жалости,-

и рече им: Што спавате? Устаните, и молите се да не паднете у искушење.

И док он још говораше, гле, наступи мноштво народа, и један од дванаесторице, који се звао Јуда, иђаше пред народом и приступи к Исусу да га пољуби.

Исус му рече: Јуда! зар пољупцем издајеш Сина човјечјега?

Кад они који бејаху с Исусом видеше што ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо мачем?

И удари један од њих слугу првосвештеника, и одсече му десно уво.

Али Исус проговори, и рече: Оставите то. И дохвативши се ува тог човека исцели га.

А првосвештеницима, заповедницима страже храмске и старешинама који беху дошли на њ, рече Исус: Зар као на разбојника изиђосте с мачевима и штаповима да ме ухватите?

Сваки сам дан био с вама у храму, и не дигосте руку на мене. Али је сад ваш час и власт таме.

Кад га ухватише, одведоше га и уведоше га у двор првосвештеника. Петар иђаше за њим издалека.

Наложише ватру насред дворишта и седоше. И Петар седе међу њима.

Једна слушкиња која га спази где седи код ватре, погледа на њ и рече: И овај беше с њим.

Али се он одрече, говорећи: Жено, не познајем га.

Мало затим, видевши га други рече: И ти си од њихових. А Петар рече: Човече, нисам.

И пошто прође око једног сата, други неко потврђиваше то, говорећи: Заиста и овај беше с њим, јер је и он Галилејац.

Петар одговори: Човече, не знам шта говориш. И док он још говораше запева петао.

Обазревши се, Господ погледа на Петра. И Петар се опомену речи Господње, како му рече: "Пре него петао запева, одрећи ћеш ме се трипут."

И изишавши напоље плака горко.

Људи који држаху Исуса, ругаху му се и бијаху га.

И покривши му лице, бијаху га по образу, и питаху га, говорећи: Погоди ко те удари!

И друге многе хуле говораху на њ.

Рекоше: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. - Исус им одговори: Ако вам и кажем, нећете веровати;

а ако ја вас запитам нећете ми одговорити.

Од сада ће пак Син човечји седити с десне стране силе Божје.

Сви рекоше: Ти ли си дакле Син Божји? А он им рече: Ви кажете, јесам.

Тад они рекоше: Шта нам требају више сведочанства?, јер га сами чусмо из уста његових.