Јеванђеље по Луки

Устадоше сви и одведоше га к Пилату.

И стадоше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш и забрањује давати цару данак, и говори да је он Христос, краљ.

Пилат га запита: Ти ли си краљ јудејски? А Исус му одговори: Ти кажеш.

Рече Пилат првосвештеницима и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

Али они наваљиваху, говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па до овде.

Чувши Пилат да говоре о Галилеји запита: Је ли овај човек Галилејац?,

и сазнавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који такође беше оних дана у Јерусалиму.

Кад Ирод виде Исуса, много се обрадова, је одавно желео да га види, јер је пуно слушао за њега, и надаше се да ће видети од њега какво чудо.

И он му стави многа питања, али му Исус ништа не одговори.

Првосвештеници и књижевници, стајаху ту и тужаху га свом жестином.

Ирод са својим војницима поступи грубо с њим и, наругавши му се, обуче га у хаљину светле боје и посла натраг Пилату.

У тај се дан помирише Пилат и Ирод, јер пре беху у завади.

Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ,

и рече и: Доведосте ми овог човека, као онога који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на њему ни једне кривице за које га ви окривљујете;

а ни Ирод, јер сам га слао к њему, и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

Да се он дакле ишиба, па да га пустим.

Они сви заједно повикаше: Нек се овај погуби, а пусти нам Вараву, -

који беше бачен у тамницу за буну учињену у граду и за убиство.

Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

Али они викаху говорећи: Распни га, распни га!

Он им по трћи пут рече: Какво је зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле: да се ишиба, па да га пустим.

Али они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне. И надвлада вика њихова,

и Пилат пресуди да буде као што они траже.

И он пусти онога који беше бачен у тамницу за буне и за убиство, и кога они искаху, а Исуса остави на њихову вољу.

Кад га поведоше, ухватише некога Симона, Киринца, који иђаше из поља и метнуше на њега крст, да га носи за Исусом.

За њим иђаше велико мноштво народа и жена које плакаху и нарицаху за њим.

Исус се обазре на њих, и рече: Кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама и утробама које не родише сисама које не дојише!

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас! и бреговима: Покријте нас!

Јер кад се овако ради са сировим дрветом, шта ће бити од сухога?

У исто време вођаху и два злочинца, који су имали да буду погубљени заједно с Исусом.

Кад доћоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне а другога с леве стране његове.

Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају што чине! Бацајући коцке, разделише тада хаљине његове.

Народ стајаше ту и гледаше, а и старешине с њима, и ругаху му се, говорећи: Другима помаже, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји!

А и војници су му се ругаху и приступаху к њему и даваху му оцат,

и говораху: Ако си краљ јудејски, помози сам себи!

Над њим бејаше овај натпис: "Ово је краљ јудејски."

Један од распетих злочинаца грдијаше га говорећи: Ниси ли ти Христос? Помози себи самоме, и помози и нама!

Али га други укораваше и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

И ми смо још праведно осуђени, јер примамо као што смо по својим злим делима заслужили, али он никаква зла није учинио.

И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у краљевство своје!

Исус му одговори: У истину ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

Беше већ око шестог сата, и би тама по свој земљи до сата деветога.

Сунце помрча и завеса у храму раздере се на пола.

Исус завапи јаким гласом: Оче, у руке твоје предајем дух свој! Рекавши то, издахну.

Кад центурион виде што би, стаде хвалити Бога, говорећи: Овај је човек био заиста праведник!

И сав народ који се беше скупио да то гледа, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси.

А сви они који су познаваху Исуса, и жене које беху ишле за њим из Галилеје, стајаху подалеко и гледаху што се збива.

беше један саветник по имену Јосиф, човек добар и праведан,

који не беше суделовао у решењу и у делима осталих. Он беше из Ариматеје, града Јудејскога, те и сам чекаше краљевство Божје.

Тај човек приступи к Пилату и заиска тело Исусово,

и скиде га с крста, обави платном и спусти га у гроб исечен у камену, у који нико никад не беше сахрањен.

Тад беше дан припремања и субота освиташе.

Жене које беху дошле с Исусом из Галилеје пођоше за Јосифом и видеше гроб и како се положи тело Исусово,

и вративши се, припремише мирисе и миродије, а у суботу опочинуше по закону.