Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 24
У први дан недеље дођоше оне врло рано на гроб и донесоше мирисе које беху спремиле.
Оне нађоше камен одваљен од гроба,
и ушавши, не нађоше тела Господина Исуса.
Оне не знаху шта да о томе мисле, кад гле, појавише им се два човека у сјајним хаљинама.
Уплашене, оборише лице к земљи, али им они рекоше: Што тражите живог међу мртвима?
Није он овде, он ускрсну. Опомените се како вам говораше, кад беше још у Галилеји, и како вам рече да
Син човечји треба да се преда у руке грешника и да се разапне, а трећи дан да ускрсне.
И оне се опоменуше речи Исусових.
Вративши се с гроба јавише све то једанаесторици и свима осталим.
Оне које су то казаше апостолима беху Марија Магдалина о Јована и Марија Јаковљева и остале које бејаху с њима.
Њима се учинише њихове речи као сан, и не вероваше тим женама.
Али Петар уста и отрча ка гробу, и наткучивши се не виде него само платнене завоје на земљи, и врати се зачуђен с онога што би.
И гле, двојица ученика иђаху тог истог дана у село звано Емаус, које беше шездесет стадија далеко од Јерусалима,
и они говораху међу собом о свим тим догађајима.
Док се они разговараху и запиткивали један другога, приђе им Исус и иђаше с њима.
Али очи њихове сметаху им да га препознају.
Он им рече: Какав је то разговор који имасте путем међу собом, да сте тако жалосни?
Један од њих, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини који си био у Јерусалиму да не знаш што се у њему ових дана догодило.
Он рече: Шта? И они му рекоше: Шта је било с Исусом Назарећанином, који беше пророк, силан на делу и на речи пред Богом и пред народом;
како га предаше првосвештеници и главари наши, те се осуди на смрт, и разапеше га?
А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би!
Истина, неке нас наше жене много зачудише; оне су биле рано на гробу,
и не нашавши тела његова дођоше говорећи да су им се појавили анђели и казали да је он жив.
Једни од наших пођоше на гроб и нађоше онако као што су жене и казале, али њега не видеше.
Тад им Исус рече: О безумни и спорога срца за веровање свега што говорише пророци!
Није ли требало да Христос то претрпи, па да уђе у славу своју?
Псал.:22:1 Псал.:22:30 Иса.:53:1 Иса.:53:11 Дела:17:3 1 Кор.:15:3 Филиб.:2:6 Филиб.:2:10 Јевр.:2:8 Јевр.:2:10 1 Пет.:1:11 И почевши од Мојсија и од свију пророка, тумачи им што је за њега писано у свему Писму.
1 Мој:3:15 1 Мој:22:18 1 Мој:26:4 1 Мој:49:10 4 Мој.:21:9 5 Мој.:18:15 Псал.:16:9 Псал.:22:1 Псал.:22:30 Псал.:32:11 Иса.:7:14 Иса.:9:6 Иса.:40:10 Јер.:23:5 Језек.:37:25 Дан.:9:24 
Кад дођоше близу селу у које иђаху, он се чињаше као да хоће да иде даље.
Али га они уставише, говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао. И он уђе да остане с њима.
Кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб, и пошто га благослови, преломи га и даде им га.
Тада се њима отворише очи и препознаше га; али њега нестаде испред очију њихових.
И они рекоше један другоме: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем, и кад нам казиваше Писмо?
И одмах уставши вратише се у Јерусалим, и нађоше на окупу једанаесторицу и оне који бејаху с њима,
који говораху: У истину Господ ускрсну и јави се Симону!
И они им казаше што је би на путу, и како га познаше кад преломи хлеб.
Кад они то говораху, и сам Исус стаде међу њима и рече им: Мир вама!
А они, сметени и уплашени, мишљаху да виде духа.
Али он им рече: Што се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
Гледајте руке моје и ноге моје: Ја сам главом. Опипајте и видите, јер дух нема меса и костију као што видите, да ја имам.
И ово рекавши, показа им руке и ноге.
И док они још не вероваху од радости, и чуђаху се, рече им: Имате ли овде што за јело?
Они му дадоше комад рибе печене и меда у сату.
И он узе и једе пред њима.
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се испуни што је за мене писано у закону Мојсијеву, у пророцима и у псалмима.
Тада им отвори ум да разумеју Писмо.
И рече им: Тако је писано и тако је требало да Христос претрпи и да ускрсне из мртвих у трећи дан,
и да се проповеда покајање у име његово, и опроштење греха по свим народима, почевши од Јерусалима.
И ви сте томе сведоци.
И гле, ја ћу послати на вас што је Отац мој обећао, а ви останите у граду док се не обучете у силу с висине.
Он их изведе до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
И док их благосливљаше, одступи од њих и узнесе се на небо.
Они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
И бејаху једнако у храму хвалећи и славећи Бога.
