Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 3
У петнаестој години владања цара Тиверија, кад Понтије Пилат бејаше намесник у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и у Трахонитској, а Лисанија тетрарх у Авилини,
а за првосвештенства Ане и Кајафе, реч Божја проговори Јовану, сину Захаријину, у пустињи.
И он прође сву околину Јорданску, проповедајући крштење покајања за опроштење греха,
као што је написано у књизи говора пророка Исаије, који говори: "Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.
Долине ће све се испунити, слегнуће се горе и брегови, што је криво то ће се исправити, узравниће се стазе храпаве,
и свако ће тело Божје спасење видети."
Говораше дакле Јован људима који излажаху да их крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који ће да дође?
Дајте дакле достојне плодове покајања, и не говорите у себи: Ми имамо оца Аврама! Јер вам ја кажем да Бог може и од овога камења подигнути децу Аврамову.
Већ је и секира код корена дрвета положена, и свако дрво које не рађа добра плода исећи ће се и у огањ ће се бацити.
Питаше га људи: Шта ћемо дакле чинити?