Јеванђеље по Луки

Исус, пун Духа Светога, врати се с Јордана, и би одведен од Духа у пустињу,

где га четрдесет дана искуша ђавао. Он не једе ништа за тих дана, и кад се они навршише осети глад.

Рече му ђавао: Ако си Син Божји, заповедај овоме камену да постане хлеб.

Исус му одговори: Написано је: "Неће човек само од хлеба живети."

Подигнувши га, показа му ђаво у тренућу ока сва краљевства овога света,

и рече му: Теби ћу дати сву ову силу и славу ових краљевства, јер је она мени предана, и ја је дајем коме ја хоћу.

Ти дакле ако ми се поклониш, биће она сва твоја.

Исус му одговори: Написано је: "Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи."

Ђаво га одведе још у Јерусалим, постави га на врх храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле,

јер је написано: "Анђелима својим заповедиће за те да те чувају,

и они ће тебе на руке узети, да где ногом својом за камен незапнеш."

Исус му одговори: Казано је: "Не искушавај Господа, Бога свога."

Кад сврши да га тако искушава, отиде ђаво од њега за неко време.

Обучен у силу Духа, врати се Исус у Галилеју, и глас о њему рашири се по целом околном крају.

Он учаше у синагогама и сви га хваљаху.

И дође у Назарет, где беше одгојен, и по обичају своме уђе у дан суботни у синагогу. Он устаде да чита,

те му дадоше књигу пророка Исаије. Отворивши је, нађе место где беше написано:

"Дух Господњи је на мени, јер ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима: посла ме да срца рањена исцелим, да заробљенима јавим избављење и слепима повратак очију, измучене слободне да пустим,

да објавим годину милости Господње."

Затвори затим књигу, предаде је слузи, и седе. Сви у синагоги држаху очи упрте у њега.

Тад им поче говорити: Данас се испунише ове речи из Писма које сад чусте.

И сви му сведочаху: дивљаху се речима милости које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосивов?

Исус им рече: Ви ћете ми без сумње споменути пословицу: Лекару, излечи се сам; као што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде у својој постојбини.

Али, - дода -: У истину вам кажем: никакав пророк није добро примљен у својој постојбини.

У истину вам кажем: многе удовице бејаху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,

и ни к једној од њих не би послан Илија осим к жени удовици у Сарепту Сидонску.

Многи бејаху губави у Израиљу у време Јелисеја пророка, и ни један се од њих не очисти осим Немана Сиријанина.

Сви се у синагоги напунише гнева кад то чуше.

И, уставши, истераше га из града и одведоше га на врх горе, на којој је њихов град сазидан, да га баце одозгор.

Али се Исус измаче из њихове средине и отиде.

Сви се дивљаху науци његовој, јер његова беседа беше силна.

У синагоги се нађе један човек у коме беше нечист зли дух, који повика јаким гласом:

Шта има између нас и тебе, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: Светац Божји!

Исус му запрети, говорећи: Ућути и изиђи из тог човека! И зли дух обори човека насред синагоге, и изиђе из њега, и ни мало му не наудии.

Сви се зачудише, и говораху један другоме: Каква је то реч? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и они излазе!

И глас о њему отиде по свим околним местима.

Изишавши из синагоге, пође у кућу Симонову. Ташту Симонову беше ухватила јака грозница -, и молише га за њу.

Нагнувши се над њом, запрети он грозници, и попусти је грозница. И она одмах уста, и послужи их.

По заласку сунца сви који имаху код себе болеснике од разних болести доведоше их к њему, и онн на свакога од њих положи руке, и исцели их.

Из многих изиђоше и зли духови вичући и говорећи: Ти си Син Божји! Али им он запрећиваше, и не даваше им да говоре, јер они знадијаху да је он Христос.

Чим свану, изиђе и отиде на једно осамљено место. Народ га тражаше -, и дође к њему -, и задржаваше га да не иде од њих.

Али им он рече: И другим градовима треба да проповедам јеванђеље о краљевству Божјему, јер сам на то послан.

И проповедаше по синагогама галилејским.