Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 5
Једанпут, кад је Исус био код језера Генисаретскога и народ належе к њему да слуша реч Божју,
спази код обале две лађе из којих рибари бејаху изишли да исперу мреже,
и уђе у једну од тих лађа, која беше Симонова, и замоли га да мало отисне од краја. Па седе и стаде учити народ с лађе.
Кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците своје мреже и ловите.
Симон му одговори: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не уловисмо, али на твоју реч бацићу мрежу.
И бацивши је ухватише велико мноштво риба, и мрежа им се подераше.
Дадоше знак друговима који бејаху на другој лађи да дођу да им помогну, и они дођоше и напунише обе лађе тако да су тонуле.
Кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим, говорећи: Одступи од мене, Господе, јер сам ја грешан човек.
Јер је запрепашћење било обузело њега и све који бејаху са њим, због лова који беху уловили,
а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бејаху другови Симонови. Тада Исус рече Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
Пошто извукоше обе лађе на крај, оставише све и пођоше за њим.
Кад Исус бејаше у једном граду, гле, један човек сав у губи, видевши Исуса, паде на лице, и молећи му се, рече: Господе, ако хоћеш можеш учинити да будем чист.
И он, пруживши руку, дохвати га се, и рече: Хоћу, буди чист! И одмах губа спаде с њега.
Он му заповеди да то никоме не казује, него иди, - рече му -, и покажи се свештнику, и принеси прилог за очишћење своје како је одредио Мојсије, за сведочанство њима.
Глас о њему се све више ширише, и мноштво народа стицаше се да га слуша, и да их исцели од њихових болести.
А он одлажаше у пустиње и мољаше се.
Једног дана Исус учаше. Неки фарисеји и људи од закона, који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима, сеђаху онде, и сила Господња показиваше се у исцељивањима.
И гле, неки људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ.
И не знајући, од народа, куда би га унели, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром пред Исуса.
Видевши веру њихову, рече Исус: Човече, опроштени су ти греси твоји.
Књижевници и фарисеји стадоше расправљати и говорити: Ко је овај који хуле говоре? Ко може опраштати грехе осим јединога Бога?
Познајући мисли њихове, проговори Исус, и рече им: Какве то мисли имате у срцима својим?
Што је лакше: рећи: Опроштени су ти греси твоји, или рећи: Устани и ходи?
Него да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, - "теби говорим" -, рече узетоме -, "устани, узми одар свој и иди кући својој!"
И он одмах устаде пред њима, узе одар на коме лежаше, и отиде кући својој, хвалећи Бога.
Сви се зачудише и хваљаху Бога, и пуни страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
Затим Исус изиђе и виде цариника по имену Левија који је седео на месту где се наплаћује царина, и рече му: Хајде за мном!
Оставивши све, он устаде и пође за њим.
Левије му код куће своје спреми велику гозбу, и беше много цариника и других који сеђаху с њима за трпезом.
Књижевници и фарисеји гунђаху и говораху ученицима његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
Исус проговори, и рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике.
Они му рекоше: Ученици Јованови често посте и моле се, а тако исто и фарисејски, а твоји једу и пију.
Он им одговори: Можете ли сватове натерати да посте док је младожења с њима?
Доћи ће дани кад ће се отети од њих младожења, и онда ће постити у оне дане.
Каза им још и једно поређење: Нико не кида комад од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће и нову хаљину раздрети, и старој не личи што је ново.
И нико не лива новога вина у старе мехове; иначе продере ново вино мехове и оно се пролије и мехови пропадну.
Него ново вино треба у нове мехове ливати, и обоје ће се сачувати.
И нико пошто пије старо вино неће новога, јер вели: Старо је боље.
