Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 6
У прву суботу по другоме дану Пасхе догоди му се да је иђаше кроз усеве, и ученици његови тргаху класје и сатираху рукама и јеђаху.
Неки фарисеји рекоше им: Зашто чините оно што није допуштено чинити у суботу?
Исус им одговори: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне, он и они који бејаху с њим?,
како уђе у дом Божји и узе хлебове за представљање и изеде, и даде онима који бејаху с њим, ма да их нико не смедијаше јести осим самих свештника?
И рече им: Син је човечји господар и од суботе.
У другу суботу догоди се да он уђе у синагогу и ту учаше. И онде беше један човек коме беше усахнула десна рука.
Књижевници и фарисеји гледаху за Исусом, неће ли у суботу исцелити, да би имали чиме да га окриве.
Али он знадијаше мисли њихове, и рече човеку који имаше руку усахнулу: Устани и стани на среду! И он уста и стаде.
И Исус им рече: да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло?, спасти човека или погубити?
И, погледавши унаоколо на све њих, рече човеку: Опружи руку своју! И он учини тако, и рука поста здрава.
Они се сви напунише гнева, и договараху се о томе шта би учинили Исусу.
Тих дана изиђе Исус на гору на молитву, и проведе сву ноћ Бога молећи.
Кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које назва апостолима:
Симона, кога назва Петром, Андрију, брата његова, Јакова, Јована, Филипа, Вартоломеја,
Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Симона прозваног Зилота,
Јуду Јаковљева и Јуду Искариотскога, који га издаде.
Изишавши с њима стаде на месту равноме на коме беше мноштво ученика његових и много народа из све Јудеје и из Јерусалима и из приморја тирскога и сидонскога, који беху дошли да га слушају и да се исцелују од својих болести.
И они које мучаху нечисти духови исцељиваху су.
Цео народ настојаше да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.
Тада Исус, подигнувши очи на ученике своје, рече: Блажени ви који сте сиромашни, јер је ваше краљевство Божје!
Блажени ви који сте гладни сад, јер ћете се наситити! Блажени ви који плачете сад, јер ћете се обрадовати!
Блажени ви кад на вас омрзну људи, и кад вас буду гонили и изгрдили и разгласили име ваше као зло, због Сина човечјега!
Радујте се у онај дан и заиграјте од весеља, јер, гле, велика ће награда ваша бити на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови!
Али тешко вама, богати, јер већ имате утеху своју!
Тешко вама који сте сити, јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заплакати и закукати!
Тешко вама кад стану сви добро говорити о вама, јер су тако чинили и лажним пророцима оцеви њихови!
Али вама кажем који ме слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који вас мрзе;
благослиљајте оне који вас куну, и молите за оне који вас вређају.
Ако те ко удари по образу, окрени му и други; ако ти ко узме огртач, не брани му да ти и хаљину узме.
Свакоме који иште у тебе подај, и не тражи своје од онога који ти га узме.
Како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима тако.
Ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала за то? И грешници љубе оне који њих љубе.
Ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала за то? И грешници чине тако.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете примити, каква вам је хвала за то? И грешници грешницима дају у зајам да опет од њих приме.
Али љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему, и ваша ће награда велика бити, и бићете синови Највишега, јер је он добар и неблагодарнима и злима.
Будите дакле милосрдни као и Отац ваш што је милосрдан.
Не судите, и неће вам се судити, не осуђујте и нећете бити осуђени. Опраштајте, и опростиће вам се.
Дајте и даће вам се. Меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете, онаквом ће вам се вратити.
И каза им и ово поређење: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба у јаму пасти?
Није ученик већи од учитеља свога, него ће сваки савршени ученик бити као и учитељ његов.
Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не примећујеш?
Или: како можеш рећи брату своме: Брате, стани да ти извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у оку своме? Лицемере!, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети како ћеш да извадиш трун из ока брата свога!
Добро дрво не даје зао плод, нити зло дрво носи добар плод.
Јер се свако дрво по плоду своме познаје. Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с купине.
Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао човек из зле ризнице срца свога износи зло, јер уста говоре оно што у срцу изобилује.
Зашто ме зовете: Господе, Господе!, а не извршујете што вам говорим?
Сваки који иде за мном, и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је.
Он је као човек који градећи кућу, ископа дубок и удари темељ на камену. Дођоше воде, навали река на ту кућу и не може је покренути, јер беше утемељена на камену.
А који слуша и не извршава, он је као човек који сазида кућу на земљи без темеља. Навали река на њу, и одмах је обори, и та се кућа страшно распаде.
