Јеванђеље по Луки

Кад изрече све те речи своје пред народом који га слушаше, уђе Исус у Капернаум.

Код неког центуриона бејаше болестан на умору слуга који му беше мио.

Чувши за Исуса, посла он к њему старешине јудејске да га моле да би дошао да му исцели слугу.

И они, дошавши к Исусу, молише га лепо, говорећи: Достојан је да му то учиниш;

јер воли наш народ и сазида нам синагогу.

Упутивши се Исус с њима, већ дође близу куће његове, кад центурион посла к њему пријатеље, и поручи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

Зато и не држах себе достојна ни да ти сам приђем; него само реци реч и оздравиће слуга мој.

Јер и ја, који сам човјек под влашћу и имам под собом војнике, речем једноме: Иди, и он иде, и другоме: Дођи, и он долази, и слузи своме: Учини то, и он чини.

Кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који је иђаше за њим, рече: Кажем вам, ни у Израиљу толике вере не нађох!

И кад се вратише кући они који беху послани од центуриона, нађоше болесног слугу здрава.

Сутрадан отиде Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и мноштво народа.

Кад беху близу градских врата, гле, изношаху мртваца, јединога сина матере његове, која беше удовица. С њом иђаше много света из града.

Видевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: Не плачи!

И приђе и дохвати се сандука, - а носиоци стадоше -, и рече: Момче, теби говорим, устани!

И мртвац седе и стаде говорити. Исус га врати матери његовој.

Страх их обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој!

Глас овај о Исусу отиде по свој Јудеји и по свој околини.

Јавише Јовану ученици његови за све то, и он дозва два од ученика својих,

и посла их к Исусу да га питају: "Јеси ли ти онај који има да дође или другога да чекамо?"

Дошавши пред Исуса, рекоше му: Јован Крститељ посла нас к теби да те питамо: "Јеси ли ти онај који има да доше, или другога да чекамо?"

У тај исти час исцели Исус многе од болести, и од рана и од злих духова, и многим слепима врати вид.

И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губавци чисте се, глуви чују, мртви ускрсавају, сиромасима јавља се јеванђеље.

Блажен онај коме ја не будем повод спотицања!

Кад Јованови ученици отидоше, поче Исус говорити народу за Јована: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју ветар љуља? Шта сте дакле изишли да видите?

Човека у меке хаљине обучена? Ено, који господске хаљине носе и у сластима живе, по краљевским су дворовима.

Шта сте дакле изишли да видите? - Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка!

Јер је ово онај за кога је писано: "Гле, гласника свога шаљем ја пред лицем твојим, који ће пред тобом пут твој поравнати."

И ја вама кажем: Ни један између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; али и најмањи у Краљевству Божјему већи је од њега.

И сви људи који га слушаху, - и цариници -, дадоше славу Богу крстећи се крштењем Јовановим.

Али фарисеји и људи од закона презреше савет Божји, не дајући да их он крсти.

Са чим бих ја дакле упоредио људе овога нараштаја, и на кога ли они личе?

Они личе на децу која седе на тргу, и која, говорећи једни другима, кажу: Свирасмо вам у фрулу и ви не играсте, певасмо вам тугованке и ви не плакасте.

Јер дође Јован Крститељ, који нити једе хлеба нити пије вина, и ви кажете: Ђаво је у њему.

Дође син човечји, који једе и пије, и ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.

Али оправдаше мудрост сва деца њезина.

Један фарисеј моли Исуса да обедује код њега. Исус уђе у кућу Фарисејеву и седе за трпезу.

И гле, једна жена грешница, која се нађе у граду, дознавши да је он за трпезом у кући фарисејевој, донесе стакленицу од алабастера пуну мира,

стаде позади Исуса, и спусти се код ногу његових. Плакала је, и сузе њезине облише ноге његове. И она их је отирала косом својом, целивала и мазала миром.

Видевши то фарисеј који га беше позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би која и каква га се жена дотиче: познао би да је грешница.

Исус проговори и рече му: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он рече: Учитељу, кажи.

Исус рече: Два су човека дуговала једном зајмодавцу; један му беше дужан пет стотина динара, а други педесет;

али како они не имаху чим да му плате, то он поклони дуг обојици. Кажи ми, који ће га од те двојице више љубити?

Симон одговори: Мислим онај коме највише поклони. - Рече Исус: Право си судио.

И окренувши се према жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, и ниси ми дао воде да оперем ноге своје, а она ми сузама својим ноге обли и косом их својом отра.

Пољубац ми ниси дао, а она од како уђох не преста целивати ноге моје.

Уљем ниси помазао главу моју, а она миром помаза ми ноге моје.

Зато ти кажем: Опроштени су јој многи греси њезини, јер је она много љубила, а онај коме се мало опрашта, мало љуби.

И рече жени: Опроштени су ти греси твоји!

Они који сеђаху с њим за трпезом стадоше у себи говорити: Ко је овај који и грехе опрашта?

Али Исус рече жени: Вера те је твоја спасла; иди с миром!