Јеванђеље по Луки

После тога иђаше Исус по градовима и по селима проповедајући и јављајући добру вест о краљевству Божјему. Са њим бејаху дванаесторица

и неке жене које беху исцељене од злих духова и од болести: Марија која се зваше Магдалина, из које изиђе седам злих духова,

и Јована, жена Хузе, настојникаа Иродова, Сусана, и многе друге, које му помагаху добрима својим.

Кад се сабра много народа, дошавши к њему многи из разних градова, каза ову поређење:

Изиђе сејач да сеје семе своје, и како он сејаше један део семена паде покрај пута, и погазило се, и птице небеске позобаше га.

Други део паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

Други паде у трње, и трње узрасте и загуши га.

Други део паде на добру земљу, и, изникавши, донесе плод сто пута онолико. Говоривши ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

Ученици његови упиташе га шта ово поређење значи:

Он им одговори: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а осталима се у поређењима казује, да гледају и не виде, да чују и не разумију.

А ево шта значи ово поређење: Семе је реч Божја.

Који су покрај пута, то су они који слушају, али затим долази ђаво и отима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасе.

Који су на камену, то су они који кад чују, радосно примају реч, али немају корена, и за неко време верују, а кад дође време искушења отпадну.

Које паде у трње, то су они који слушају и, отишавши, од брига, од богатства и од сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

А које је на добру земљу пало, то су они који саслушавши реч чистим и добрим срцем, држе је и доносе плод постојаношћу својом.

Нико свеће не поклапа шиником кад је запали, нити је меће под одар, него је меће на свећњак, да виде светлост који улазе.

Јер нема ништа сакривено што неће бити откривено, ни тајно што се неће дознати и на светлост изићи.

Пазите дакле како слушате, јер ко има даће му се, а ко нема узеће се од њега и оно што мисли да има.

К Исусу дођоше мати и браћа његова, али не могаху од народа да допру до њега.

Јавише му: Мати твоја и браћа твоја су напољу и желе да те виде.

Али он одговори: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршују је. бесног

Једног дана уђе Исус с ученицима својим у једну лађу, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И кренуше.

Док су пловили Исус заспа. На језеру се подиже олуја, лађа се пуњаше водом, и они бејаху у великој опасности.

Приближивши му се, пробудише га ученици његови, говорећи: Учитељу, Учитељу, изгибосмо! А он пробудивши се, запрети ветру и валовима, и они утолише, и поврати се тишина.

Он им тад рече: Где је вера ваша? А они, уплашени и сметени, говораху један другоме: Ко је овај који и ветру и води заповеда, и слушају га?

Пристадоше у околини гадаринској, која је према Галилеји.

Кад Исус изиђе на крај, срете га један човек из града у коме беху зли духови. Одавна се он ни у хаљине не облачаше, и не живљаше у кући, него у гробовима.

Видевши Исуса, повика и припада к њему, и рече јаким гласом: Шта има између тебе и мене, Исусе, Сине Бога Највишега? Молим те, не мучи ме.

Јер Исус заповеди духу нечистоме да изиђе из човека, јер га одавна мучаше. А метаху га у вериге и у окове, али он искидаше свезе, и зли дух га тераше у пустињу.

Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легија, јер многи зли духови бејаху ушли у њега.

Они мољаху Исуса да им не заповеди да иду у бездан.

Онде пасијаше по гори велики крд свиња, и зли духови га мољаху да им допусти да у њих уђу. И он им допусти.

Зли духови изиђоше из човека и уђоше у свиње, и крд навали с брега у језеро, и утопи се.

Кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише то у граду и по селима.

И изиђоше људи да виде шта је било, те дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога зли духови бејаху изишли, којије седио обучен и при свести код ногу Исусових - и страх их обузе.

Они који беху видели што се догодило, казаше како је бесни исцели.

И сав народ из околине гадаринске моли Исуса, да оде од њих, јер се бејаху много уплашили. Исус уђе у лађу и врати се натраг.

Човек пак из кога беху изишли зли духови мољаше га да му допусти да остане с њим. Али га Исус одби, говорећи:

Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И он отиде приповедајући по свему граду што му Исус учини.

Кад се Исус врати, приђе му народ, јер га сви очекиваху.

И гле, дође један човек, по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и паде пред ноге Исусове, и замоли га да уђе у кућу његову.

Јер он имаше јединицу кћер од дванаест година, и она умираше. Док Исус иђаше путем, народ га гуркаше.

Беше једна жена која је већ дванаест година боловала од течења крви, и која је све имање потрошила била на лекаре, и ни један је није могао излечити.

Приближивши му се с леђа, дотаче се она скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

Рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А како се сви одговараху, рекоше Петар и који бејаху с њим: Учитељу, народ те притискује, а ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

А Исус рече: Неко се дотаче мене, јер ја осетих силу која изиђе из мене.

Кад жена виде да се нине скрила, приступи дршћући, паде пред ноге његове, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче, и како одмах оздрави.

А он јој рече: Кћери! Вера те твоја спасла. Иди с миром!

Док је он још говораше, дође неко од куће старешине синагоге и рече му: Кћи је твоја умрла, не труди учитеља.

Кад то чу Исус, рече старешини синагоге: Не бој се, само веруј, и биће спасена.

А кад дође до куће, не даде ни једноме ући осим Петра, Јована и Јакова и девојчина оца и матере.

Сви плакаху и јаукаху за њом. Тада Исус рече: Не плачите, није она умрла, него спава.

Они му се подсмеваху, знајући да је умрла.

Али је он узе за руку и рече јаким гласом: Девојко, устани!

И њезин се дух поврати, и она одмах уста, и Исус нареди да јој даду да једе.

Удивише се родитељи њезини, и он им препоручи да никоме не казују шта је било.