Јеванђеље по Луки

Сазвавши Исус дванаесторицу, даде им силу и власт над свим злим духовима и моћ да исцељује од болести.

И посла их да проповедају краљевство Божје и да исцељују болеснике.

И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.

У коју кућу уђете онде останите и оданде даље полазите;

а где вас не приме, идите из онога града и отресите и прашину с ногу својих, за сведочанство на њих.

И они пођоше, и иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

Кад Ирод, тетрах, чу што се збива, није знао шта да мисли, јер неки говораху да је Јован ускрснуо из мртвих,

једни да се појавио Илија, а једни да је ускрснуо који од старих пророка.

Али Ирод говораше: Јована ја дадох да се посече, али ко је то о коме ја таква чудеса чујем? И жељаше га видети.

Вративши се, казаше апостоли Исусу шта су урадили. Он их узе са собом и отиде насамо у пустињу код града званог Витсаида.

Народ, дознавши за то, пође за њим. Исус га прими и говори му о краљевству Божјему, и исцели оне који требаху да се исцеле.

Како нагињаше дан, приступише к њему дванаесторица, и рекоше му: Отпусти народ, нек иду на конак у села и у околна поља и нађу себи јела, јер смо овде у пустињи.

Рече њима Исус: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; осим да идемо ми да купимо јела за све ове људе.

Јер беше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Поређајте их да седну у редове по педесет.

Они учинише тако, и седоше сви.

Исус узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их, па их преломи и даде ученицима да раздаду народу.

И једоше и наситише се сви, и накупише дванаест пуних котарица комада што претече.

Једанпут, кад се Исус мољаше насамо, с њим бејаху ученици, и он их запита: Ко говоре људи да сам ја?

Одговорише му: Једни веле да си Јован Крститељ, други да си Илија, а други да је ускрснуо неки од старих пророка.

А ви -, упита их он -, шта мислите, ко сам ја? - Петар одговори: Ти си Христос Божји.

Исус им строго препоручи да никоме то не казују.

Он им још рече да Син човечји треба много да претрпи, да га старешине и првосвештеници и књижевници одбаце, да буде убијен, и трећи дан да ускрсне.

Свима пак рече: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и сваки дан узме крст свој, и нек иде за мном.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој, мене ради, сачуваће га.

Јер какву корист има човек ако сав свет придобије, а себе изгуби, или себи науди?

Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечји постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

У истину вам кажем: има неких међу овима што овде стоје, који неће умрети док не виде краљевство Божје.

Осам дана од прилике пошто им рече ове речи, узе Исус Петра, Јована и Јакова и изиђе на гору на молитву.

Док се он мољаше промени се изглед лица његова, и хаљине његове постадоше сјајно беле.

И гле, два човека говориху с њим, и то бејаху Мојсије и Илија,

који се показаше у слави, и говораху о изласку његову, који је он имао да сврши у Јерусалиму.

Петра и његове другове беше обузео тежак дрем, али држећи се будни видеше они славу Исусову и два човека који су с њим били.

Кад се ови одвојише од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсију и једну за Илију. Он није знао што је говорио.

Док он то говораше дође облак и заклони их, и кад ученици видеше да су зашли у облак, обузе их страх.

И из облака дође глас који рече: Ово је Син мој изабрани; њега послушајте!

Кад се чу глас, нађе се Исус сам. Ученици ућуташе, и никоме ништа не казаше, у оне дане, од онога што видеше.

Сутрадан, кад сиђоше с горе, мноштво народа дође на сусрет Исусу.

И гле, један човек повика испред народа: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац,

и гле, напада га дух, и он одмах виче, и силно га дух ломи и натера му пене на уста, и тешко се од њега раставља пошто га свега изломи.

Молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.

Роде неверни и покварени, рече Исус, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свога овамо.

Док он прилажаше, обори га зли дух и стаде га јако ломити. Али Исус запрети духу нечистоме, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

Сви се дивили величини Божјој. И док се сви дивљаху свему што чињаше, рече Исус ученицима својим:

Добро слушајте што ћу вам сада рећи: Син човечји треба да буде предан у руке човечје.

Али ученици не разумеше ту реч, јер им она беше скривена, да је не би могли разумети, а бојаху се да га о томе питају.

Али у њих уђе мисао о томе ко би био највећи међу њима.

И Исус, прозревши помисли срдца њихових, узе једно дете, метну га поред себе,

и рече им: Који год прими ово мало дете у име моје, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао. Јер онај који је најмањи међу вама, тај је велик.

Јован проговори, и рече: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове и забранисмо му, јер он не иде с нама за тобом.

Не браните, - одговори Исус -, јер ко није против вас, с вама је.

Кад се приближи време кад требаше бити узет на небо, реши се Исус да иде право у Јерусалим.

И посла гласнике пред собом, и они отиђоше и дођоше у једно село самарјанско да му уготове конак.

Али га не примише зато што он иђаше у Јерусалим.

Кад то видеше његови ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба на њих и да их спали?

Исус, - окренувши се к њима -, прекори их, и рече: Не знате каква сте ви духа;

јер син човечји није дошао да погуби душе човечје, него да их спасе. Они тад одоше у друго село.

Кад иђаху путем, рече му један човек: Господе, ја ћу да идем за тобом куд год ти идеш.

Исус му одговори: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а син човечји нема где главу наслонити.

А другоме рече: Хајде за мном. - А он одговори: Господе, допусти ми да идем најпре да укопам оца свога.

Али му Исус рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде и јављај краљевство Божје.

Рече други: Господе, ја идем за тобом, али допусти ми најпре да се опростим с укућанима својим.

Исус му одговори: Који год метне руку своју на плуг па се обазре натраг, није подесан за краљевство Божје.