Јеванђеље по Јовану
Јеванђеље по Јовану, глава 10
У истину, у истину вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији, него прелази на другом месту, он је лупеж и разбојник;
а ко улази на врата јесте пастир овцама.
Њему вратар отвара и овце слушају глас његов, и он своје овце по имену зове и изводи их.
И пошто све своје овце изведе, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају његов глас.
Оне за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају гласа туђега.
Исус им каза ово поређење, али они не разумеше шта им рече.
Још им рече Исус: У истину, у истину вам кажем, ја сам врата овцама.
Сви, колико их год дође пре мене, лопежи су и разбојници; али их овце не послушаше.
Ја сам врата. Ко уђе кроза ме, спашће се, и ући ће, и изићи ће и наћиће пашу.
Лупеж не долази за што друго него да украде, закоље и уништи. Ја дођох да имају овце живот и изобиље.
а најамник и који није пастир, коме нису овце своје, угледа вука где иде, оставља овце и бежи, и вук разграби овце и разгони их.
Најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
Ја сам пастир добри и знам овце своје, и оне мене знају,
као што мене зна Отац и ја знам Оца. И ја живот свој дајем за овце.
Ја имам и друге овце, које нису од овога тора. И оне ми ваља довести. Чуће оне глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Отац мене љуби, јер ја живот свој дајем, да га опет узмем.
Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе дајем. Власт имам дати га, и власт имам узети га опет. Ту заповест сам од Оца свога примио.
Тад наново наста распра међу Јудејима за ове речи.
Многи од њих говораху: У њему је зли дух, луд је, шта га слушате!
Други говораху: Ове речи нису од човека кога је зли дух обузео. Може ли зли дух слепима очи отворити?
Тада је у Јерусалиму би празник Обновљења. Била је зима.
и Јудеји га опколише и рекоше му: Докле ћеш душе наше мучити? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.
Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која чиним у име Оца свога сведоче за ме.
Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и оне за мном иду.
Ја им дајем живот вечни, и оне никад неће пропасти, нико их неће отети из руке моје.
Отац мој, који ми их даде, већи је од свију, и нико их не може отети из руке Оца мога.
Ја и Отац једно смо.
Јудеји опет узеше камење да га каменују.
Исус им рече: Многа вам добра дела показах од Оца свога. За које од тих дела хоћете да бацате камење на ме?
Одговорише му Јудеји: Нећемо бацати камење на те за добро дело, него за хулу, што се ти, човек, правиш да си Бог.
Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: "Ја рекох: богови сте!"?
Ако оне назва боговима, којима реч Божја дође, и ако се Писмо не може уништити,
како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свет: Хулу говориш! И то зато што рекох: Ја сам Син Божји?
Ако не чиним дела Оца свога, не верујте ми.
Али ако их чиним, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Оцу.
Тада опет гледаху да га ухвате, али им се он измаче из руку,
и отиде преко Јордана, на оно место где је Јован пре крштавао, и оста онде.
Многи су долажаху к њему, и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за овога истина беше.
И многи онде вероваше у њега.