Јеванђеље по Јовану
Јеванђеље по Јовану, глава 20
У први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб за раног јутра, док се још не беше ни расвануло, и виде да је камен од гроба одваљен.
Она отрча к Симону Петру и к другом ученику кога Исус љубљаше, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га метнуше!
Петар и други ученик изиђоше и пођоше ка гробу.
Оба трчаху заједно, али други ученик трчаше брже од Петра, и стиже први на гроб,
и надвиривши се виде завоје на земљи; али не уђе унутра.
Симон Петар стиже за њим, уђе у гроб и виде завоје који су били на земљи,
а убрус који беше метнут на главу Исусову не беше заједно са завојима, него лежаше савијен одвојено.
Тада уђе и други ученик који беше први стигао на гроб, и виде, и верова.
Јер још не знадијаху да је по Писму Исус требао да ускрсне из мртвих.
Тад се ученици вратише к својима.
Међутим Марија стајаше на пољу код гроба и плакаше, и у плакању надвири се над гроб,
и виде два анђела у белим хаљинама да седе где беше лежало тело Исусово, један онде где је била глава, а други где су биле ноге.
Они јој рекоше: Жено, што плачеш? - Она им одговори: Однеше Господа мога, и не знам камо га метнуше.
Док је то говорила, обазре се натраг и виде Исуса где стоји, - али она не знадијаше да то беше Исус.
Исус јој рече: Жено, што плачеш? Кога тражиш? - А она, мислећи да је то вртлар, рече му: Господинее, ако си га ти однео, кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети.
Исус јој рече: Марија! - Она се обазре и рече јеврејски: Равуни!, што значи: Учитељу!
Рече јој Исус: Не дохватај ме се, јер се још не вратих к Оцу своме. Него иди к браћи мојој, и реци им да се уздижем к Оцу своме и Оцу вашему, и Богу своме и Богу вашему.
И Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и рече им оно што јој је он казао.
У вече тога дана, који беше први дан недеље, и врата места где се ученици беху сабрали била су затворена, због страха што они имају од Јудеја, дође Исус, појави се усред њих, и рече им: Мир с вама!
Пошто то рече, показа им руке и ребра своја. Ученици се обрадоваше видећи Господа.
Исус им опет рече: Мир с вама! Као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
И ово рекавши, дуну, и рече им: Примите Дух Свети!
Којима опростите грехе, опростиће им се, а којима задржите, задржаће се.
Тома, назван Дидим, један од дванаесторице не беше онде с њима кад дође Исус.
Други му ученици рекоше: Видесмо Господа. Али им он рече: Док не видим на рукама његовим рана од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати.
Осам дана после, ученици Исусови бејаху опет у кући, а и Тома беше с њима. Исус дође кад су врата беху закључана, појави се усред њих и рече: Мир с вама!
Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје, и пружи руку своју и метни је у ребра моја, и не буди неверан, него веруј.
Тома му одговори: Господ мој и Бог мој!
Исус му рече: Пошто си ме видео веровао си; благо онима који не виде, а ипак верују.
Исус учини пред ученицима својим још многа друга чудеса, која нису писана у овој књизи;
а ова су написана да верујете да Исус јесте Христос, син Божји, и да, верујући, имате живот у имену његовом.
