Јеванђеље по Јовану

Међу фарисејима беше један човек, по имену Никодим, старешина јудејски,

који дође Исусу ноћу и рече му: Рави!, знамо да си ти учитељ од Бога дошао, јер нико не може чинити чудеса ових која ти чиниш, ако није Бог с њим.

Исус му одговори: У истину, у истину ти кажем ако се ко на ново не роди, не може видети краљевства Божјега.

Рече Никодим њему: Како се може човек родити кад је стар? Може ли по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

Исус одговори: У истину, у истину ти кажем, ако се човек не роди од воде и духа, не може ући у краљевство Божје.

Што је рођено од пути, пут је, а што је рођено од духа, дух је.

Не чуди се што ти рекох: Ваља да се на ново родите.

Ветар дува где хоће, шум његов чујеш, али ти не знаш одакле он долази, ни куда иде. Тако је сваки који је рођен од духа.

Никодим одговори и рече му: Како може то бити?

Исус му одговори: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

У истину, у истину ти кажем да ми говоримо што знамо, и сведочимо што видимо, а ви сведочанства нашега не примате.

Ако не веровасте кад вам говорих о стварима земаљским, како ћете веровати кад вам будем говорио о стварима небеским?

Нико се не попе на небо осим онога који сише с неба, Сина човечјега, који је на небу.

И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба и Син човечји да се подигне,

да сваки који у њега верује има живот вечни.

Јер Бог толико љуби свет, да је Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни.

Јер Бог не посла Сина свога на свет да суди свету, него да свет спаси кроза њ.

Који у њега верује, не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова имену јединорођенога Сина Божјега.

А суд је у томе што светлост дође на свет, а људи заволеше више таму него светлост, јер њихова дела бејаху зла.

Јер сваки који зло чини, мрзи на светлост и не иде к светлости, да се не открију дела његова;

али ко по истини ради, иде к светлости, да се виде дела његова, јер су по Богу учињена.

Исус дође затим с ученицима својим у Јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше,

а Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде, и свет долажаше онде да се крсти.

Јер Јован не беше још бачен у тамницу.

Тада настаде распра између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења:

и они дођоше к Јовану, и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ено он крштава, и сви иду к њему.

Јован одговори: Човек не може примити него оно што му је с неба дано.

Ко има младу младожења је, а пријатељ младожењин, који је ту и слуша га, врло се радује гласу младожењином; и та радост, која је моја радост, потпуна је.

Он треба да расте, а ја да се умањујем.

Који одозго долази, над свима је. Који је са земље, од земље је, и говори као од земље. Који долази с неба над свима је.

Он сведочи о ономе што виде и чу, и нико не прима сведочанства његова!

Који прими сведочанство његово потврди да је Бог истинит.

Јер кога Бог посла, онај речи Божје говори; јер му Бог не даје духа на меру.

Отац љуби Сина и све даде у руке његове.

Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко не верује у Сина, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.