Јеванђеље по Јовану

Кад Господ сазна да су фарисеји чули да он више ученика добија и крштава него Јован

(Исус пак сам не крштаваше, него ученици његови),

остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.

Како је требало да прође кроз Самарију,

тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу поља које Јаков даде Јосифу, сину своме.

Ту бејаше студенац Јаковљев, и Исус, уморан од пута, сеђаше крај студенца. То је било око шестога сата.

Једна жена Самарјанка дође ту да захвати воде. Исус јој рече: Дај ми да пијем.

(Јер ученици његови беху отишли у град да купе јела).

Рече му жена Самарјанка: Како ти, Јудејин, да иштеш од мене, Самарјанке, да ти дам да пијеш? -, јер се Јудеји не мешају са Самарјанима.

Исус јој одговори: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би и сама искала од њега да ти да да пијеш, и он би ти живе воде дао.

Рече му жена: Господе, немаш чиме ни захватити, а студенац је дубок. Откуд сад теби те воде живе?

Јеси ли ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, из кога су пили и он сам и синови његови, и стока његова?

Исус јој одговори: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети,

а ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће никад ожеднети, него вода коју ћу му ја дати, биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

Рече му жена: Господе!, дај ми те воде да не жедним, и да не долазим овамо на воду.

Исус јој рече: Иди, зовни мужа свога, па дођи овамо.

Одговори жена: Немам ја мужа. - Исус јој рече: Добро си казала "Немам ја мужа",

јер си пет мужева имала, а сад кога имаш није ти муж. То си право казала.

Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.

Оци наши молили су се на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

Исус јој рече: Жено, веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

Ви се молите ономе што не познајете, а ми се молимо ономе што познајемо, јер је спасење од Јудеја;

али иде време, и већ је настало, кад ће се прави побожници молити Оцу у духу и истини, јер то су богомољци које Отац хоће.

Бог је Дух, и који му се моле, - у духу и истини треба да му се моле.

Рече му жена: Знам да ће доћи Месија (онај који се зове Христос). Кад он дође, казаће нам све.

Исус јој рече: Ја сам то који с тобом говорим.

У то дођоше ученици његови, који се зачудише што он говораше са женом; али ни један не рече: Шта хоћеш, или: Шта говориш с њом?

Тада жена, оставивши свој крчаг, отиде у град,

и рече људима: Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није то Христос?

И они изиђоше из града и пођоше к њему.

Ученици његови мољаху га међутим да једе, говорећи: Рави, једи.

Али им он рече: Ја имам да једем јело за које ви не знате.

Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко што доне да једе?

Исус им рече: Јело је моје да довршим дело његово.

Не кажете ли да има још четири месеца до жетве? Ето, ја вам кажем: подигните очи своје и погледајте на њиве, како се већ жуте за жетву!

Који жање прима награду и сабира плод за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жање.

Јер је у томе истинито оно што се каже: Један сеје, а други жање.

Ја вас послах да жањете гдје се ви не трудисте; други се трудише, и ви у рад њихов уђосте.

Многи од Самарјана из онога града вероваше у њега за беседу жене која сведочи: "Каза ми све што сам учинила.

И кад Самарјани дођоше к њему, молише га да остане код њих. И он оста онде два дана.

Али их много више верова за реч његову,

и говораху жени: Сад не верујемо више за реч што нам ти рече, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста Спаситељ света.

После та два дана отиде Исус оданде у Галилеју,

јер је сам говораше да пророк није цењен у својој постојбини.

Кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бејаху видели све што учини у Јерусалиму на празник, јер и они беху ишли на празник.

Исус се дакле опет врати у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. У Капернауму беше неки краљев човек чији је син био болестан.

Чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и моли га да сиђе и да му исцели сина, јер бејаше на самрти.

Рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, ви не верујете.

Рече њему краљев човек: Господе, сиђи док није умрло дете моје!

Рече му Исус: Иди, син је твој жив. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

И док он силажаше, гле, сретоше га његове слуге његове и јавише му: Син је твој жив.

Тада их он упита за сат када у који му би лакше, и казаше му: Јучер у седми сат пусти га грозница.

Тада се отац уверид да то беше онај сат у који му Исус рече: Син је твој жив. И верова он и сва кућа његова.

Ово друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.