Јеванђеље по Јовану
Јеванђеље по Јовану, глава 4
Кад Господ сазна да су фарисеји чули да он више ученика добија и крштава него Јован
(Исус пак сам не крштаваше, него ученици његови),
остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.
Како је требало да прође кроз Самарију,
Ту бејаше студенац Јаковљев, и Исус, уморан од пута, сеђаше крај студенца. То је било око шестога сата.
Једна жена Самарјанка дође ту да захвати воде. Исус јој рече: Дај ми да пијем.
(Јер ученици његови беху отишли у град да купе јела).
Рече му жена Самарјанка: Како ти, Јудејин, да иштеш од мене, Самарјанке, да ти дам да пијеш? -, јер се Јудеји не мешају са Самарјанима.
Исус јој одговори: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би и сама искала од њега да ти да да пијеш, и он би ти живе воде дао.
Рече му жена: Господе, немаш чиме ни захватити, а студенац је дубок. Откуд сад теби те воде живе?
Јеси ли ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, из кога су пили и он сам и синови његови, и стока његова?
Исус јој одговори: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети,
а ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће никад ожеднети, него вода коју ћу му ја дати, биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
Рече му жена: Господе!, дај ми те воде да не жедним, и да не долазим овамо на воду.
Исус јој рече: Иди, зовни мужа свога, па дођи овамо.
Одговори жена: Немам ја мужа. - Исус јој рече: Добро си казала "Немам ја мужа",
јер си пет мужева имала, а сад кога имаш није ти муж. То си право казала.
Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
Оци наши молили су се на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
Исус јој рече: Жено, веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
Ви се молите ономе што не познајете, а ми се молимо ономе што познајемо, јер је спасење од Јудеја;
али иде време, и већ је настало, кад ће се прави побожници молити Оцу у духу и истини, јер то су богомољци које Отац хоће.
Бог је Дух, и који му се моле, - у духу и истини треба да му се моле.
Рече му жена: Знам да ће доћи Месија (онај који се зове Христос). Кад он дође, казаће нам све.
Исус јој рече: Ја сам то који с тобом говорим.
У то дођоше ученици његови, који се зачудише што он говораше са женом; али ни један не рече: Шта хоћеш, или: Шта говориш с њом?
Тада жена, оставивши свој крчаг, отиде у град,
и рече људима: Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није то Христос?
И они изиђоше из града и пођоше к њему.
Ученици његови мољаху га међутим да једе, говорећи: Рави, једи.
Али им он рече: Ја имам да једем јело за које ви не знате.
Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко што доне да једе?
Исус им рече: Јело је моје да довршим дело његово.
Не кажете ли да има још четири месеца до жетве? Ето, ја вам кажем: подигните очи своје и погледајте на њиве, како се већ жуте за жетву!
Који жање прима награду и сабира плод за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жање.
Јер је у томе истинито оно што се каже: Један сеје, а други жање.
Ја вас послах да жањете гдје се ви не трудисте; други се трудише, и ви у рад њихов уђосте.
Многи од Самарјана из онога града вероваше у њега за беседу жене која сведочи: "Каза ми све што сам учинила.
И кад Самарјани дођоше к њему, молише га да остане код њих. И он оста онде два дана.
Али их много више верова за реч његову,
и говораху жени: Сад не верујемо више за реч што нам ти рече, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста Спаситељ света.
После та два дана отиде Исус оданде у Галилеју,
јер је сам говораше да пророк није цењен у својој постојбини.
Кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бејаху видели све што учини у Јерусалиму на празник, јер и они беху ишли на празник.
Исус се дакле опет врати у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. У Капернауму беше неки краљев човек чији је син био болестан.
Чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и моли га да сиђе и да му исцели сина, јер бејаше на самрти.
Рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, ви не верујете.
Рече њему краљев човек: Господе, сиђи док није умрло дете моје!
Рече му Исус: Иди, син је твој жив. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
И док он силажаше, гле, сретоше га његове слуге његове и јавише му: Син је твој жив.
Тада их он упита за сат када у који му би лакше, и казаше му: Јучер у седми сат пусти га грозница.
Тада се отац уверид да то беше онај сат у који му Исус рече: Син је твој жив. И верова он и сва кућа његова.
Ово друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.