Јеванђеље по Јовану

Затим Исус отиде преко мора Галилејскога које је названо Тиверијадско.

За њим иђаше много народа, јер виђаху чудеса његова која чиљаше на болесницима.

Исус изиђе на гору, и ту седе с своји ученицима својим.

Близу беше Пасха, празник јудејски.

Подигнувши очи, и видећи да мноштво народа иде к њему, рече Исус Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови људи једу?

А ово говораше искушавајући га, јер је знао шта ће чинити.

Филип му одговори: Двесто динара хлеба није доста да свакоме од њих по мало допадне.

Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:

Овде једно момче има пет јечмених хлебова и две рибе, али шта је то на толики народ!

А Исус рече: Нека седну људи. А беше на том месту много траве. Седоше дакле људи, на број око пет хиљада.

И Исус, узевши оне хлебове и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху сели; тако исто и од риба, колико хтеше.

Кад се они наситише, рече Исус ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.

И скупише, и накупише дванаест котарица од онога што претече од пет јечмених хлебова онима који су јели.

Видевши људи чудо што учини Исус, говораху: Ово је заиста онај пророк који има да дође на свет.

Али кад Исус разуме да хоће да га дигну и да га учине краљем, отиде опет у гору сам.

Кад би вече, сиђоше ученици његови на море,

уђоше у лађу, и пређоше преко мора у Капернаум. Бејаше се већ смркло, а Исус не беше дошао к њима.

Дувао је јак ветар и море је било узбуркано.

Возивши око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и приближује се лађи, и уплашише се.

Али им Исус рече: Ја сам, не бојте се!

Хтедоше га узети у лађу, и одмах лађа стиже у крај у који иђаху.

Народ који беше остао преко мора виде да је онде била само једна лађа, и да се у њу не беше укрцао Исус са својим ученицима, него да су они сами отишли.

Сутрадан пак како друге лађе из Тиверијаде пристадоше близу места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

кад видеше људе да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше сами у лађе и пођоше у Капернаум да траже Исуса.

Нашавши га преко мора, рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

Исус им одговори: У истину, у истину вам кажем, не тражите ви мене што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

Старајте се не за храну која пропада, него за ону која остаје за вечни живот, а коју ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог, печатом својим.

Они му рекоше: Шта ћемо чинити да бисмо радили дела Божја?

Исус им одговори: Дело је Божје да верујете у онога, кога он посла.

А они му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак, да видимо и да верујемо? Шта чиниш ти?

Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: "Хлеба с неба даде им да једу".

Тада им Исус рече: У истину, у истину вам кажем, Мојсије не даде вама хлеба с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба,

јер је хлеб Божји онај који силази с неба и који даје живот свету.

Рекоше му: Господе, дај нам свагда тај хлеб!

Рече њима Исус: Ја сам хлеб живота; ко к мени долази неће никада огладнети, и ко у мене верује неће никада ожеднети.

Али ја казах то вама, видесте ме, и не верујете!

Све што мени даје Отац, к мени ће доћи, и ко долази к мени, нећу га одбити;

јер ја сиђох с неба не да чиним своју вољу, него вољу онога који ме посла.

А воља онога који ме посла, та је да од онога што ми даде, ништа не изгубим, него да то ускрсавам у последњи дан.

Воља је Оца мога да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га ускрснути у последњи дан.

Јудеји гунђаху на њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба,

и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме знамо и оца и матер? Како дакле говори: Ја сиђох с неба?

Исус им одговори: Не гунђајте међу собом.

Нико не може доћи к мени, ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га ускрснути у последњи дан.

У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога учени". Сваки који је чуо Оца, и примио наук његов долази к мени.

У истину, у истину вам кажем, ко верује у мене има живот вечни.

Ја сам хлеб живота.

Оцеви ваши једоше ману у пустињи и помреше.

Ово је овде хлеб који силази с неба, да ко од њега једе не умре.

Ја сам хлеб живи, који сиђе с неба; ко једе од овога хлеба живеће вечно; а хлеб који ћу ја дати то је пут моја, коју ћу дати за живот света.

Јудеји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама пут своју да једемо?

Исус им рече: У истину, у истину вам кажем, ако не једете пути Сина човечјега, и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

Ко једе моје пути и пије моје крви, има живот вечни, и ја ћу га ускрснути у последњи дан.

Јер је пут моја права храна, и крв моја право пиће.

Ко једе пути моје и пије крви моје, стоји у мени и ја у њему.

Као што мене посла живи Отац, и ја живим по Оцу, тако ће и ко мене једе живети по мени.

Ово је хлеб који сиђе с неба, а не као што оци ваши једоше ману и помреше. Ко једе овај хлеб живеће вечито.

Ово рече Исус у синагоги кад учаше у Капернауму.

Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

Али Исус, знајући у себи да ученици његови гунђаху на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

А кад бисте видели Сина човечјега да одлази горе, где је пре био?

Дух је оно што оживљава, пут ништа не помаже. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

Али има неких међу вама који не верују! Јер је Исус од почетка знао који су они што не верују, и ко ће га издати.

И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца.

Од тада многи од ученика његових одступише и више не иђаху с њим.

Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота,

и ми веровасмо и познасмо да си ти Христос, Син Божји.

Исус одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? А један је од вас ђаво!

Он говораше за Јуду Искариотскога, сина Симонова, јер је он имао да га изда, он, који беше од дванаесторице.